Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je na sednici skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju da se trenutno traga za 1.590 nestalih osoba na prostoru AP Kosovo i Metohija, od kojih je 568 nestalih srpske nacionalnosti. Odalović je naglasio da će Komisija nastaviti sa radom dok se ne razjasni sudbina svih nestalih.
Odalović je informisao Odbor o aktivnostima Komisije, navodeći da je pri formiranju Komisije u evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta bilo 6.006 nestalih na KiM. Iako je rešeno tri četvrtine slučajeva, Odalović je istakao da to nije razlog za zadovoljstvo i da će Komisija raditi punim kapacitetom dok ne reši sudbinu svih nestalih.
On je ukazao na poteškoće u procesu traganja, navodeći da Priština i Zagreb blokiraju potragu i izbegavaju svoje obaveze. Odalović je podsetio na postojeće međudržavne sporazume sa Zagrebom, dok je sa Prištinom postignut okvir i radna pravila koja su omogućila rešavanje više od 1.900 slučajeva nestalih.
Među 568 nestalih osoba srpske nacionalnosti, 43 su vojnici i policajci. Odalović je rekao da Komisija ima dovoljno informacija i dokaza da očekuje rešenje za značajan broj slučajeva nestalih, ali je istakao da Priština blokira proces, dok UNMIK i EULEKS ne preduzimaju ništa da ga deblokiraju.
Odalović je takođe naveo da je Komisija prikupila dokumentaciju o tzv. „žutoj kući“ i trgovini ljudskim organima, kao i informacije koje bi pomogle u identifikaciji grobnih mesta. On je izrazio zabrinutost zbog nedostatka volje za dubljom istragom o događajima u Albaniji i naglasio da su ti događaji mogli da se dešavaju samo uz podršku određenih međunarodnih faktora.
Naglasio je da je cilj pronaći tela svih nestalih i predati ih njihovim porodicama, ističući da su na izmeštenim grobnicama u centralnoj Srbiji pronađena tela 914 Albanaca sa KiM. Takođe je spomenuo da je nedavno nastavljena pretraga na deponiji „Golo brdo“ između Tutina i Novog Pazara.
Odalović je izrazio sumnju u namere Prištine, naglašavajući da je pitanje nestalih postalo „zarobljeno“ u Briselskom dijalogu. Prema njegovim rečima, Priština želi da ukine Radnu grupu i kontakt sa UNMIK-om kako bi pregovarala sa Beogradom na nivou država, što Beograd smatra neprihvatljivim.
Predsednica Odbora Danijela Nikolić izjavila je da Srbija neće odustati od traganja za nestalima dok se ne sazna sudbina svih, uključujući i poslednjeg kidnapovanog. Ona je podsetila na majku Saše i Jugoslava Kostića, koja je do poslednjeg dana čekala povratak svojih sinova.
Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM, izjavila je da institucije u Prištini ne pokazuju volju da naprave konkretne pomake u rešavanju sudbina nestalih. Ona je istakla da politika i dvostruki standardi međunarodne zajednice predstavljaju glavne prepreke.
Negovan Mavrić iz Velike Hoče, čiji je brat kidnapovan 1999. godine, naglasio je da porodice nestalih traže odgovore od Međunarodnog crvenog krsta, koji je od 1997. godine bio prisutan na KiM. On je ukazao na to da je potraga za nestalima otežana od 2020. godine, a da Priština prepoznaje samo nestale Albance.
Poslanik Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec ukazao je da Zapad i Evropska unija koče napredak u pronalaženju nestalih i u rešavanju pitanja otete imovine. On je istakao da se država Srbija do 2012. godine nije adekvatno bavila ovim pitanjem, ali je naglasio da predsednik Vučić u poslednjih 13 godina vodi borbu za žrtve i imovinu.
Na kraju, Bakarec je primetio da je na sednici Odbora prisustvovalo samo dvoje opozicionih članova, što ukazuje na to da ih tema nestalih ne zanima dovoljno.
