Nakon što je u javnost dospeo audio-snimak na kojem tužiteljka Bojana Savović iznosi oštre kritike na račun pojedinih zakonskih odredbi i političkih dešavanja, polemika u javnosti se pojačava. Ovaj slučaj pokrenuo je važna pitanja o granici između prava na slobodu izražavanja i obaveze profesionalne neutralnosti, posebno u kontekstu povećanih političkih tenzija u zemlji.
Dok jedni smatraju da nosioci pravosudnih funkcija treba da budu uzdržani u javnim izjavama, drugi ističu da je sporno samo snimanje i objavljivanje razgovora bez znanja svih učesnika. U razgovoru za Euronews Srbija, advokat Vladimir Gajić je ukazao na to da se u ovom slučaju moraju razdvojiti dva aspekta – legalnost pribavljanja snimka i sadržaj izgovorenog.
„Gajić je rekao da oni koji brane tužiteljku fokus stavljaju na zakonitost snimanja. To pitanje bi bilo ključno u eventualnom sudskom postupku kada bi se ocenjivalo da li je dokaz pribavljen zakonito. U praksi, dovoljno je da jedna osoba koja učestvuje u razgovoru pristane na snimanje“, objasnio je Gajić.
On dalje objašnjava da ukoliko je snimanje izvršila osoba prisutna na događaju, pravna kvalifikacija može biti drugačija nego u slučaju tajnog prisluškivanja treće strane. Granice dozvoljenog snimanja često su predmet različitih tumačenja, posebno u javnim prostorima.
Postavlja se pitanje da li je sporno to što druga strana možda nije znala da se snima. Gajić naglašava da ukoliko jedan učesnik daje saglasnost za snimanje, to samo po sebi ne mora biti protivzakonito. „Danas je granica između privatnog i javnog prostora znatno zamagljena – ljudi snimaju policiju, a policija snima građane. Međutim, ovde je važnije pitanje sadržaja izjava“, istakao je Gajić.
Prema dostupnim informacijama, tužiteljka Savović nije osporila autentičnost snimka, što dodatno preusmerava fokus na njene izjave i potencijalnu odgovornost unutar tužilačkog sistema. Postavlja se pitanje da li može tužilac javno da iznosi lične stavove o zakonima i političkim pitanjima. Gajić naglašava da svaki građanin ima pravo na političko mišljenje, ali da funkcija tužioca podrazumeva određena ograničenja.
„Obavljajući javnu tužilačku dužnost, dužni ste da postupate nepristrasno i da ne dovodite u pitanje integritet institucije“, rekao je Gajić. Razlika postoji između ličnog stava i postupanja u okviru službene dužnosti. Problematično je ako se stvara utisak da tužilac staje na stranu jedne procesne strane ili učestvuje u neformalnoj komunikaciji koja može uticati na tok postupka.
Tokom razgovora, otvorena su i šira pitanja funkcionisanja javnog tužilaštva u Srbiji. Gajić ocenjuje da sistem već duže vreme pokazuje znake institucionalne blokade, te da je potrebna ozbiljna rasprava o modelu organizacije i odgovornosti. Povodom izmena pravosudnih zakona i ustavnim promenama iz 2021. godine, Gajić ukazuje na to da u mnogim evropskim zemljama izvršna vlast ima određenu ulogu u imenovanju tužilaca.
„U našoj zemlji, sistem je postavljen tako da je tužilaštvo dobilo visok stepen samostalnosti. Problem je što bez adekvatnih mehanizama kontrole i funkcionalnosti može doći do blokade“, upozorava Gajić. Prema njegovim rečima, u javnosti se često raspravlja o političkim implikacijama, dok suština zakonskih izmena ostaje u drugom planu.
Gajić smatra da je ključno obezbediti da institucije budu i nezavisne i efikasne. Ovaj slučaj tužiteljke Savović dodatno će osvetliti pitanja vezana za nezavisnost pravosudnog sistema i granice slobode izražavanja u okviru profesionalnog delovanja pravosudnih organa. U svetlu trenutnih dešavanja, jasno je da će se javna rasprava o ovim pitanjima nastaviti, sa nadom da će doprineti boljem razumevanju i unapređenju pravnog sistema u Srbiji.
