Nije retko da se pešaci u Beogradu pitaju da li tasteri na semaforima uopšte rade i kako funkcionišu. U gradu sa više od 320 semaforizovanih zebri, većina njih ima tastere koji su zamišljeni da omoguće brži prelazak ulice. U teoriji, pritisnuti taster znači da pešak želi da pređe, ali u praksi, čekanje može delovati beskonačno.
Jedan od problema je što mnogi pešaci ne razumeju da tasteri, posebno žuti, nisu postavljeni da skrate vreme čekanja, već da pomognu slepima i slabovidima. Prema podacima Gradskog Sekretarijata za saobraćaj, u Beogradu postoji 1.077 ovih tastera, ali njihova svrha ostaje nejasna mnogima. Na semaforima se nalaze dva tipa tastera: žuti, koji služe samo slepima i slabovidima, i plavi, koji najavljuju pešake, uz dodatni taster za slabovide.
Žuti tasteri imaju zvučnu signalizaciju, ali ne utiču na brzinu promene svetla. Plavi tasteri, s druge strane, imaju jasno označenu šaku i pomažu u najavi pešaka. Iako su svi tasteri dizajnirani da pomognu onima koji se oslanjaju na dodir, često se dešava da ni oni ne mogu da razumeju sistem rada semafora.
Gradski semafori funkcionišu u tri režima: fiksnom, detektorskom i prilagodljivom. Fiksni režim znači da su trajanja svetala unapred podešena i ne menjaju se bez obzira na saobraćaj. U detektorskom režimu, zeleno svetlo se pojavljuje samo ako neko pritisne taster, dok prilagodljivi režim omogućava semaforima da se prilagode trenutnom stanju na ulicama.
Nažalost, tasteri ne zaustavljaju saobraćaj, već samo signaliziraju da pešak želi da pređe. Ovo često dovodi do frustracija, jer pešaci, u nadi da će brže preći ulicu, pritiskaju tastere više puta, ne shvatajući da to ne ubrzava proces.
Osim toga, zvučna signalizacija, koja je zamišljena kao pomoć slepima, može biti zbunjujuća. Različiti zvuci se koriste na različitim semaforima, što može dodatno otežati snalaženje. Pešaci se često osećaju izgubljeno i frustrirano, što dodatno komplikuje situaciju.
Iako je u planu uvođenje modernizovanih, prilagodljivih semafora na svim raskrsnicama, postoje i dalje izazovi sa starim tasterima koji su često neprepoznatljivi i neefikasni. Čak i oni koji dobro vide suočavaju se sa problemima, jer je teško pratiti koji taster je gde.
U zaključku, tasteri na semaforima u Beogradu imaju važnu ulogu, ali njihova funkcija često ostaje nejasna. Da bi se smanjila konfuzija i frustracija, važno je informisati javnost o njihovoj pravoj svrsi i unaprediti sistem kako bi bio korisniji za sve pešake, posebno one sa smetnjama u vidu. Samo jedan pritisak tastera je sve što je potrebno, ali mnogi to još uvek ne znaju.
