Deca i tinejdžeri u Srbiji u poslednjih nekoliko godina sve više vremena provode pred ekranima, dok su knjige postale manje prioritetne. Ove tvrdnje iznela je Mirjana Radovanović Pejović, članica Nadzornog odbora Društva školskih bibliotekara Srbije, povodom proslave Međunarodnog dana knjige za decu. Prema njenim rečima, iako su najmlađi čitaoci najrevnosniji korisnici biblioteka, tinejdžeri sve više gube interesovanje za čitanje, ne shvatajući pravu vrednost knjiga.
Radovanović Pejović je istakla da, i pored opadanja interesa, postoje i pravi ljubitelji knjiga koji u njima pronalaze ne samo obrazovanje, već i duboku introspekciju i istraživanje sveta oko sebe. „Učenici godišnje pročitaju u proseku sedam knjiga uz lektiru“, kazala je ona, naglašavajući da knjige ostaju ključni faktor za intelektualni i emocionalni razvoj.
Podaci Društva školskih bibliotekara ukazuju da društvene mreže, video-igre i internet sadržaji sve više zauzimaju vreme mladih, što smanjuje njihovu zainteresovanost za čitanje. „Iako to ne znači da su sva deca izgubila ljubav prema knjigama, postoji sve veći broj mladih koji ne razumeju pravu vrednost čitanja“, dodala je Radovanović Pejović. S druge strane, postoje i mladi koji aktivno traže knjige i znanje, što daje nadu za budućnost čitanja.
Ljubav prema knjigama često se prenosi s generacije na generaciju, zahvaljujući pozitivnom uticaju roditelja, nastavnika i bibliotekara. „Školske biblioteke više nisu tiha mesta. U svetu koji se stalno menja, bibliotekari pronalaze nove načine da đacima približe knjige kroz interaktivne sadržaje, radionice i integraciju sa drugim umetnostima“, naglasila je Radovanović Pejović. U poslednje vreme, biblioteke koriste e-knjige, audio-knjige i video-adaptacije kako bi privukle mlade čitaoce.
Knjige, kako je istakla, omogućavaju povezivanje s drugim ljudima i kulturama te razvijaju emocionalnu inteligenciju. „Biblioteka je srce škole. Učenici se ohrabruju da istražuju i čitaju na drugačiji način, van učionice“, dodala je. Radovanović Pejović takođe je pokrenula akciju „Čitajmo glasno“, koja se, uz podršku Ministarstva prosvete, već osam godina realizuje kao nacionalna kampanja za promociju čitanja.
Akcija uključuje učesnike kao što su učenici, roditelji i pisci, a u 2023. i 2024. godini za nju je bilo prijavljeno više od 30.000 učesnika, što ukazuje na postojanje nade za čitanje. U cilju promocije književnosti za decu, u Srbiji postoji nekoliko nagrada za najbolju knjigu, uključujući najstariju „Neven“ i „Dositejevo pero“, o čijim dobitnicima odlučuju đaci beogradskih osnovnih škola.
Silvija Otašević, autorka čije su knjige dva puta proglašene za najbolje od strane đačkog žirija, nedavno je završila „Vukovu ćiriličnu barku“, audio-vizuelnu slovaricu i pesmaricu koja donosi pesme o svakom ćiriličnom slovu. Ova knjiga ima za cilj da deci približi magični svet pisane reči kroz zabavne i edukativne sadržaje.
Međunarodni dan knjige za decu se obeležava već skoro šest decenija na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, s ciljem slanja poruke o važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči od najranijeg detinjstva. U čast autorke „Pipi Duga Čarapa“, Vlada Švedske je uvela nagradu „Astrid Lindgren“, koju mnogi smatraju malom Nobelovom nagradom, s novčanim delom od oko pola miliona dolara.
U svetlu ovih izazova, važno je nastaviti rad na promociji čitanja i književnosti među mladima, osiguravajući da knjige ostanu značajan deo njihovog odrastanja i razvoja.
