Agencija za zaštitu integriteta tenisa (TIA) privremeno je suspendovala troje tenisera – srpske igračice Draginju Vuković i Milu Mašić, kao i ruskog tenisera Marka Kaufmana. Ova suspenzija se odnosi na navodna kršenja antikorupcijskih pravila. Tokom trajanja istrage, ovim igračima je zabranjeno učestvovanje na mečevima i prisustvo na teniskim terenima. U slučaju da se dokaže njihova krivica, mogli bi se suočiti sa doživotnom zabranom igranja.
Prema rečima teniskog komentatora Vojina Veličkovića, antikorupcijska pravila uključuju nameštanje mečeva, kontakte sa kladioničarima, kao i obavezu prijavljivanja pokušaja podmićivanja, čak i u slučajevima kada igrač odbije ponudu. On objašnjava da je tenis posebno podložan uticaju klađenja zbog svog individualnog karaktera, kao i zbog niskih zarada na nižim turnirima, što igrače čini lakim metama.
Veličković dodaje da se TIA primarno bavi istraživanjem nameštanja mečeva i doping skandala. „U suštini, nema ničega drugog osim nameštanja rezultata. Ta agencija za integritet tenisa se bavi nameštanjem mečeva i doping skandalima. Kada je neko dopingovan, oni proveravaju te doping testove. To su dve njihove osnovne delatnosti“, objašnjava on.
Međutim, važno je naglasiti da privremena suspenzija ne znači automatsku krivicu. „Možda se pretpostavi da je nameštanje meča, s tim što odmah moramo da kažemo da one još uvek nisu krive. Samo je pokrenuta istraga, one su privremeno suspendovane. Čak se može desiti da uopšte nisu ni krive, a da budu kažnjene“, ističe Veličković. Prema pravilima, ako vas kontaktira neko i ponudi vam novac da namestite meč, a vi to odbijete, ali ne prijavite nadležnoj organizaciji, vi ste takođe u prekršaju.
Veličković dalje opisuje različite načine nameštanja mečeva. „Jedan od osnovnih načina je da se namerno izgubi meč. Postavi se novac na vaš poraz i vi namerno izgubite. Takođe, možete namerno izgubiti gem ili set, a opet da dobijete meč. Postoji više načina kako se može namestiti u tenisu“, objašnjava on.
On ističe da su niži nivoi tenisa posebno ranjivi na nameštanje. „Organizacija se suočava sa problemom gubitka poverenja ako se otkriju slučajevi nameštanja. U jednom nedavnom incidentu, igrač na Challenger turniru u Čileu dobio je pretnju da će mu biti oteti članovi porodice ako ne izgubi namerno meč. Ovaj slučaj pokazuje koliko daleko pretnje mogu ići“, navodi Veličković.
Kazne za nameštanje mečeva mogu biti drakonske i zavise od dokaza i nivoa krivice. „Zavisi kako se dokaže šta se dokaže… Ima ljudi koji su umešani godinama, a ima i tenisera koji su organizatori nameštanja jer poznaju kolege i dogovaraju se sa njima. Uvek ima više nivoa, kao i u kriminalu“, dodaje on.
Veličković takođe napominje da se karijera igrača može ozbiljno ugroziti čak i ako se krivica ne dokaže. „Dve godine bez takmičenja predstavljaju veliki udarac. Nije dobro ni da se priča o vama da ste nameštali meč ili da ste se dopingovali“, zaključuje on.
Na kraju, Veličković se osvrće na slučaj Janika Sinnera, koji je imao pozitivne doping testove, ali je to objašnjeno kao slučajnost. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost situacije u tenisu i potrebu za strožom kontrolom kako bi se očuvala čestitost sporta.
