U poslednjih 16 godina, Sunce je postalo sve aktivnije, što bi moglo da ima značajne posledice na svemirsko vreme i tehnologiju na Zemlji, pokazalo je najnovije istraživanje američke svemirske agencije NASA. U studiji koju su sproveli naučnici Džejmi Džesinski i Marko Veli, otkriveno je da je solarna aktivnost počela da raste nakon 2008. godine, što predstavlja iznenađujući preokret nakon višedecenijskog opadanja koje je prvobitno nagoveštavalo period niske aktivnosti na Suncu.
Džesinski, fizičar svemirske plazme u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon, izjavio je da su svi znaci ukazivali na to da se Sunce priprema za produženu fazu niske aktivnosti. „Bilo je iznenađenje videti da se taj trend preokrenuo. Sunce se polako budi“, rekao je Džesinski za CBS News. Ova promena može imati značajan uticaj na svemirsko vreme, što bi moglo dovesti do povećanja solarnih oluja, solarnih baklji i izbacivanja koronalne mase.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Astrophysical Journal Letters, obrasci svemirskog vremena mogu direktno da utiču na rad svemirskih letelica i bezbednost astronauta. Takođe, svemirsko vreme može da utiče na električne mreže, GPS sisteme i radio komunikaciju na Zemlji. Ove promene su posebno važne za astronautsku zajednicu, koja se suočava sa rizicima od svemirskog zračenja.
Trend pada solarne aktivnosti bio je evidentan od 1980-ih do 2008. godine, kada je Sunce dostiglo svoju najslabiju tačku u istoriji. Aktivnost Sunca obično varira u ciklusima od 11 godina, a trenutni 25. solarni ciklus započeo je 2020. godine. Poslednji ciklus bio je najneaktivan u poslednjem veku. Naučnici su verovali da će Sunce ostati u stanju „dubokog solarno-minimuma“, ali su se ti trendovi iznenada promenili.
„Trend smanjenja solarnog vetra prestao je“, izjavio je Džesinski, naglašavajući kako su njihove analize pokazale sve veće nalete solarne plazme i jača merenja magnetskog polja u celom Sunčevom sistemu. Ove promene su važne za prognozu svemirskog vremena, što je ključno za podršku NASA-inim misijama, kao što je program Artemis, koji ima za cilj povratak ljudi na Mesec.
U maju 2024. godine, NASA je zabeležila najjaču geomagnetsku oluju u više od 20 godina, uz nekoliko solarnih baklji klase X, koje su izazvale polarnu svetlost na mnogo nižim geografskim širinama nego obično, čak i do Meksika. Ove aurora borealis bile su vidljive i u Srbiji, što pokazuje kako solarne aktivnosti mogu da utiču na različite delove sveta.
Elektroinženjer Dejvid Valas upozorio je da geomagnetske oluje mogu značajno uticati na funkcionisanje tehnologije. „Internet mreže bi mogle da padnu, što bi sprečilo funkcionisanje mnogih sistema“, rekao je Valas, naglašavajući važnost praćenja solarne aktivnosti za očuvanje tehnološke infrastrukture.
Promene u solarnoj aktivnosti i njihov uticaj na svemirsko vreme i tehnologiju su važna tema za istraživanje, posebno u svetlu sve veće zavisnosti od tehnologije u svakodnevnom životu. Naučnici će nastaviti da prate ove trendove kako bi bolje razumeli kako solarna aktivnost može uticati na našu planetu i kako se možemo pripremiti za potencijalne izazove u budućnosti. Razumevanje ovih fenomena neophodno je za zaštitu astronauta i svemirskih letelica, kao i za očuvanje električnih mreža i komunikacionih sistema na Zemlji.
