Nove američke tarife na kinesku robu stupile su na snagu u utorak, a Kina je brzo odgovorila uvođenjem svojih tarifa na uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj potez dodatno je pojačao napetosti između dve najveće svetske ekonomije, koje su već uvučene u trgovinski sukob koji traje godinama.
Kina je saopštila da će uvesti tarife od 15% na američki ugalj i tečni prirodni gas, kao i od 10% na sirovu naftu, poljoprivredne mašine i određene automobile. Osim toga, Peking je započeo antimonopolsku istragu protiv Gugla i upozorio nekoliko američkih kompanija da bi mogle doći na listu sankcija. Ove mere dolaze kao odgovor na američke tarife od 10% na svu kinesku robu, koje je predsednik Donald Tramp najavio u nastojanju da pritisne Kinu da preduzme akcije protiv šverca fentanila u Ameriku.
Američka vlada je identifikovala Kinu kao ključnog izvora hemikalija koje meksički narko-karteli koriste za proizvodnju fentanila, što je postalo ozbiljan problem za Sjedinjene Države. Tramp je naglasio da se nada da će Kina prestati slati fentanil, upozorivši da, ukoliko to ne učini, tarife će biti znatno veće. Sekretarka za štampu Bele kuće, Kerolajn Levit, najavila je da će Tramp razgovarati sa kineskim predsednikom Ši Đinpingom u narednim danima, dok je Tramp izjavio da mu nije žurba da razgovara sa Šijem.
Ovo nije prvi put da se dve zemlje suočavaju sa trgovinskim tenzijama. Već 2018. godine, Tramp je više puta povećao tarife na kinesku robu, a Kina je svaki put uzvratila. U međuvremenu, Tramp je najavio jednomesečnu pauzu na uvođenje tarifa od 25% na meksičku i kanadsku robu nakon razgovora sa meksičkom predsednicom Klaudijom Šajnbaum i kanadskim premijerom Džastinom Trudoom. Šajnbaum je najavila da će poslati 10.000 vojnika Nacionalne garde kako bi pokušali da obuzdaju dotok fentanila u Sjedinjene Države.
Meksička liderka je istakla da će njihova zemlja ojačati severnu granicu kako bi sprečila trgovinu drogom, posebno fentanilom, dok su Sjedinjene Države obećale da će raditi na zaustavljanju krijumčarenja oružja u Meksiko. Trudo je takođe naglasio da će Kanada uvesti novu tehnologiju i osoblje duž svoje granice sa Sjedinjenim Američkim Državama.
I Šajnbaum i Trudo, koji predstavljaju dva od najvećih trgovinskih partnera SAD, izrazili su zabrinutost zbog Trampovih planova za uvođenje tarifa i obećali da će uzvratiti. Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće, rekao je da je pogrešno karakterisati ovaj sukob kao trgovinski rat, uprkos planiranim merama Meksika, Kanade i Kine. Haset je naglasio da je ovo „rat protiv droge“.
Tramp je u nedelju priznao da bi nove tarife mogle pogoditi Amerikance koji se bore sa inflacijom, ali je rekao da će veće tarife biti „cena koju se isplati platiti“ za jačanje interesa SAD. Potrošači u Americi mogli bi se suočiti sa višim cenama, jer kompanije često prebacuju troškove carina na krajnje kupce, umesto da same snose dodatne troškove.
Napetosti su se dodatno povećale kada je lider kanadske provincije Ontario, Dag Ford, objavio da prekida ugovor o internet uslugama sa kompanijom Ilona Maska, Starlink, kao odgovor na Trampove nove tarife. Ford je naglasio da Ontario neće poslovati sa kompanijama koje ugrožavaju ekonomiju provincije, ističući da je raskinuo ugovor vredan 68 miliona dolara za obezbeđivanje brzog interneta u ruralnim oblastima Ontarija.
U ovoj situaciji, trgovinske tenzije između SAD, Kine, Meksika i Kanade i dalje rastu, ostavljajući otvorenim pitanja kako će se ovaj sukob razvijati i koje će posledice imati na globalnu ekonomiju.
