Studenti u blokadi su 28. decembra objavili na svom Instagram profilu da su u okviru akcije „Raspiši pobedu“ prikupili 393.045 potpisa. Ova akcija, koja se odvijala više od godinu dana, pokazuje da volja i snaga studenata i dalje ostaju snažne. Pozvali su sve građane Srbije koji žive u inostranstvu da putem interneta pruže podršku njihovom zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, potvrdio je da se naredna godina najavljuje kao izborna, što dodatno motiviše studente u njihovu borbu za vanredne izbore. Oni su naglasili da prikupljeni potpisi neće biti predati nijednoj instituciji i da služe kao pokazatelj trenutne podrške građana.
Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik „Nove srpske političke misli“, izjavio je za Euronews Srbija da je akcija studenata bila masovna i uspešna, iako se tačan broj potpisa ne može precizno proveriti. On smatra da je najvažniji rezultat akcije u demonstraciji organizacione sposobnosti studenata.
Prema njegovim rečima, logistika, kadar i teritorijalna rasprostranjenost pokazuju da studenti imaju ozbiljan kapacitet za političko delovanje. Ipak, naglašava da broj potpisa treba posmatrati u kontekstu. „Ako se za jedan dan, po hladnom vremenu, prikupi nekoliko stotina hiljada potpisa, to zvuči impresivno. Ali za pobedu nad vlašću Aleksandra Vučića potrebno je oko dva miliona glasova“, ističe Vukadinović.
On dodaje da akcija nije imala pravni karakter niti je mogla da predstavlja institucionalni pritisak. „Ovo nije peticija u formalnom smislu. Njena svrha nije bila da se izbori automatski raspišu, već da se pokaže snaga i da se, uslovno rečeno, napravi spisak sigurnih glasova za neku buduću, verovatnu studentsku listu“, rekao je Vukadinović.
Govoreći o mogućnosti vanrednih parlamentarnih izbora, Vukadinović naglašava da je stvarna moć odlučivanja gotovo u potpunosti u rukama vlasti. „Šansa da se izbori iznude uličnim ili peticionim pritiskom praktično je nestala još početkom godine. Danas 90 odsto odluke zavisi od Aleksandra Vučića“, ocenjuje on.
Uprkos očekivanjima da će 2025. godina biti izborna, Vukadinović ostavlja prostora za mogućnost odlaganja. „Verovatnije je da ćemo u narednih godinu dana imati izbore, ali to nije zakucano. Nije isključeno ni da se sve prebaci na početak 2027. godine“, dodaje, ističući da će međunarodne okolnosti i procena vlasti imati presudnu ulogu.
Kada se govori o grupisanju opozicije, Vukadinović smatra da sama matematika kolona nije ključni problem. „Važnija je politička i psihološka klima nego broj kolona“, ističe on. Iako smatra da je model sa tri kolone – studentska, proevropska i desna – realističniji, upozorava na postojeće sukobe među opozicionim akterima.
„Imamo studente protiv opozicije, proevropske protiv desnih, desne protiv svih. Taj bazen glasova se preklapa i teško će biti izbeći sukob“, objašnjava Vukadinović. Podseća da su i u Crnoj Gori, kada je 2020. godine došlo do smene vlasti, postojale tri kolone, ali uz snažnu „referendumsku atmosferu“.
Govoreći o odnosima opozicije sa evropskim institucijama, Vukadinović ističe da opozicija nema dobar manevarski prostor. „Šta god da urade – biće napadnuti. Ako razgovaraju sa međunarodnim faktorima, biće optuženi za izdaju. Ako ne razgovaraju, onda su loši evropejci koji se svađaju sa Briselom“, zaključuje on.
Prema njegovim rečima, vlast već godinama prebacuje odgovornost za unutrašnje probleme na spoljne faktore, naglašavajući da su krivci uvek spolja, dok su zasluge unutra. Na kraju, Vukadinović upozorava da Srbija ulazi u politički zahtevnu godinu, sa neraščišćenim odnosima unutar opozicionog bloka i smanjenom energijom protesta. „Najvažnije je stvoriti atmosferu za relativno normalne izbore, u kojoj će svi akteri prihvatiti rezultate. To deluje kao minimum, ali je zapravo ogroman zadatak. Bez toga, izbori nemaju smisla“, zaključuje on.
