U Predstavničkom domu američkog kongresa predstavljena je rezolucija o podršci članstva Kosova u NATO. Prema rečima naših sagovornika, ova inicijativa primarno je vođena američkim interesima, dok je Srbija, usled skromnih diplomatskih dometa u Vašingtonu i promene globalnih okolnosti, sve bliža potpunoj geopolitičkoj izolaciji.
Američki kongresmeni Kit Self, Riči Tores i Majk Loler predstavili su u Predstavničkom domu rezoluciju kojom se izražava „snažna podrška integraciji Kosova u NATO“. Ovi kongresmeni su ovim dokumentom formalizovali predlog za podršku članstvu Kosova u ovoj vojnoj alijansi.
Komentarišući inicijativu američkih kongresmena, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da će se „boriti da se to ne dogodi“. „Uskoro ćemo imati važne vežbe sa njima, razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi“, kazao je. Podsetio je da postoje četiri države članice NATO-a koje nisu priznale Kosovo i naglasio da ne vidi način kako bi takva inicijativa mogla „lako da prođe“.
Bivši diplomata Srećko Đukić ocenjuje da su aktuelna dešavanja samo deo šireg paketa američkih inicijativa usmerenih ka tome da Kosovo postane punopravna članica međunarodne zajednice. On podseća da, iako Kosovo nije u NATO-u, ovaj savez je prisutan na terenu kroz misiju KFOR-a pod okriljem UN-a, koju finansiraju države članice i zemlje učesnice. Đukić naglašava da takvo stanje ne može trajati unedogled, s obzirom na to da je reč o jednoj od najdugotrajnijih i najmasovnijih mirovnih misija na svetu.
Prema njegovim rečima, Srbija mora biti svesna da se kosovska kriza mora okončati i da se njeno rešavanje ne može odlagati u beskraj, jer to nalažu i trenutne međunarodne okolnosti koje treba trezveno tumačiti. „Da li se nepriznavanje Kosova može primenjivati na nečlanstvo Kosova u NATO-u? Treba utvrditi da li su to iste ili različite stvari“, poručuje Đukić.
On ocenjuje da bi srpska vlada, po običaju, jedno vreme bila veoma nezadovoljna zbog inercije da ne prihvata ništa što se tiče Kosova ukoliko dolazi sa Zapada, a ne iz Rusije ili Kine. Primećuje da te dve države vode pasivnu politiku prema kosovskom problemu, dok istovremeno podstiču srpsko nezadovoljstvo. Prema njegovom mišljenju, Srbija je sve usamljenija po pitanju Kosova i upitno je da li je ikada imala jasne saveznike u Moskvi ili Pekingu.
Dimitrije Milić, programski direktor organizacije „Novi treći put“, smatra da je članstvo Kosova u NATO-u teško očekivati sve dok Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka zadržavaju čvrst stav protiv toga. On ukazuje na to da ove države, uprkos različitim tipovima vlasti, dele zajednički spoljnopolitički pristup statusu Kosova koji diktiraju njihovi nacionalni interesi.
Milić navodi da se vlasti u Prištini oslanjaju na podršku američkog establišmenta, ali da je ta podrška u opadanju. Naravno, ova situacija dodatno otežava put Kosova ka NATO-u. Bivša ambasadorka Branka Latinović smatra da inicijativa grupe kongresmena ne predstavlja iznenađenje i da je bilo samo pitanje vremena kada će se ona pokrenuti. Ona naglašava da se prijem Kosova u NATO posmatra kao značajan korak za zaštitu američkih bezbednosnih interesa u jugoistočnoj Evropi.
Latinović ukazuje na to da će da bi se pokrenulo pitanje prijema Kosova u članstvo NATO-a, biti potreban dug proces. Prvo, treba sačekati da li će predlog grupe američkih kongresmena biti usvojen i kakav bi bio sadržaj rezolucije. „Da li već na samitu NATO-a u Ankari? Mislim da bi to bilo preuranjeno“, dodaje ona.
Ona naglašava specifičnost situacije u kojoj Sjedinjene Američke Države, za razliku od NATO-a, nisu članica Saveta Evrope. Smatra da je teško predvideti budući stav pet članica Alijanse koje ne priznaju Kosovo, ali ne isključuje mogućnost pronalaženja posebnog proceduralnog rešenja. „Ukoliko bi se u skoroj budućnosti desio prijem Kosova u NATO, to bi dodatno pogoršalo sam položaj Srbije“, zaključuje Latinović.
Ona takođe naglašava da se SAD i NATO protive bilo kakvoj radikalizaciji odnosa u Evropi, što uključuje i Zapadni Balkan. Kada je reč o stvarnim diplomatskim dometima Srbije u Vašingtonu da spreči ovakve inicijative, ona ih ocenjuje kao skromne, jer je sama činjenica da je pomenuta rezolucija podneta u Kongresu jasna potvrda ograničenog dometa srpske diplomatije.
