U Srbiji, statistika o brakovima i razvodima u 2024. godini pokazuje zabrinjavajuće trendove. Prema zvaničnim podacima, tokom prošle godine zaključeno je 30.376 brakova, što predstavlja pad od 4,1% u odnosu na 2023. godinu. Sa druge strane, broj razvoda je porastao na 10.611, što je povećanje od 4,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na to da se tradicionalna porodična struktura u zemlji menja, prateći globalne i evropske trendove.
U razgovoru sa psihološkinjom Lizom Piščević, ona ističe da se urušavanje tradicionalnih vrednosti u Srbiji može posmatrati kao deo šireg fenomena u svetu. Ona naglašava da su mladi danas često pod uticajem različitih društvenih normi i očekivanja, što dovodi do promene u pristupu braku i porodičnim vrednostima. „Mnogi mladi ljudi se ne osećaju spremni za brak, ili jednostavno smatraju da brak nije neophodan za ostvarenje sreće i stabilnosti“, navodi Piščević.
Prema njenim rečima, postoji jasna diskontinuitet između generacija kada je reč o shvatanju braka. Starije generacije su više poštovale tradicionalne vrednosti i instituciju braka, dok mlađe generacije često biraju alternativne načine za ostvarivanje odnosa, kao što su vanbračne zajednice ili čak samoća kao izbor. „Mnoge mlade osobe smatraju da brak može ograničiti njihovu slobodu i da ne donosi nužno sreću“, objašnjava psihološkinja.
Ova promena u percepciji braka može se povezati i sa ekonomskim faktorima. Mnogi mladi ljudi se suočavaju sa finansijskim izazovima, što ih može odvratiti od sklapanja braka. Osim toga, sve veći broj ljudi se fokusira na karijeru i lični razvoj pre nego što razmatra mogućnost braka. „U savremenom društvu, karijera i lični ciljevi često dolaze na prvo mesto, a brak se doživljava kao nešto što može sačekati“, dodaje Piščević.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na povećanje broja razvoda je i promena u dinamici odnosa. U savremenim brakovima, parovi se suočavaju sa različitim izazovima, uključujući stres na poslu, ekonomske pritiske, kao i promene u očekivanjima u vezi sa ulogama unutar braka. „Mnoge parove pritisnu svakodnevne obaveze i nesuglasice, što može dovesti do povećanja tenzija i na kraju do razvoda“, objašnjava psihološkinja.
Osim toga, Piščević napominje da se danas sve više ljudi odlučuje za terapiju ili savetovanje, što može biti pozitivna promena u pristupu rešavanju problema u braku. „U prošlosti je bilo stigme oko traženja pomoći, dok danas sve više parova razume važnost komunikacije i rada na svom odnosu“, kaže ona.
U svetlu ovih trendova, važno je da društvo pruži podršku mladima u stvaranju zdravih odnosa i razumevanju vrednosti braka. „Obrazovanje o emocijama, komunikaciji i međuljudskim odnosima može pomoći mladima da bolje razumeju šta brak podrazumeva i kako da izgrade uspešne veze“, zaključuje Piščević.
Ova situacija u Srbiji nije jedinstvena, već se može posmatrati kao deo šireg fenomena koji se dešava širom sveta. Promene u društvenim normama, ekonomskim uslovima i ličnim vrednostima oblikuju način na koji ljudi pristupaju braku i porodici. Dok se tradicionalne vrednosti postepeno menjaju, važno je razumeti izazove i prilike koje donose nove forme odnosa i porodice.
