Cena struje za domaćinstva u Srbiji već nekoliko godina više nije najniža u Evropi, a najnoviji podaci Eurostata potvrđuju da je to stanje i u drugoj polovini 2025. godine. Iako se Srbija i dalje nalazi pri dnu evropske lestvice, jeftiniju struju od Srbije imaju Turska, Gruzija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Mađarska i Severna Makedonija.
Cena struje odnosi se na potrošnju od 2.500 do 4.999 kilovat-časova godišnje, uključujući sve državne namete. Učestala povećanja cena električne energije od 2022. godine dovela su do gubitka statusa Srbije kao zemlje sa najjeftinijom strujom. Prema informacijama portala Danas, cena struje u Srbiji porasla je za više od 90 odsto u poslednjih deset godina, dok su u drugim zemljama regiona ovako drastični rastovi bili ređi. Najveće povećanje, nakon Srbije, imala je Rumunija, koja je zabeležila rast od 47,2 odsto. U Crnoj Gori, međutim, cena struje je stagnirala, dok je u Mađarskoj došlo do pada cena od oko osam odsto.
Posmatrano kroz standard kupovne moći, situacija u Srbiji je još nepovoljnija. Jeftiniju struju od Srbije imaju Malta, Mađarska, Norveška, Bosna i Hercegovina, Turska, Crna Gora i Finska. Zanimljivo je da je Luksemburg, iako su prosečne plate u toj zemlji četiri do pet puta veće nego u Srbiji, iznad Srbije na ovoj lestvici. Ovaj podatak ukazuje na to da građani Srbije za račune za struju izdvajaju značajan deo svojih prihoda, što im ostavlja manje novca za druge životne potrebe.
U drugoj polovini 2025. godine, cena struje u Srbiji dodatno je povećana za 6,6 odsto, a granica za ulazak u crvenu zonu potrošnje snižena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova. Ovo je rezultiralo međugodišnjim rastom cena struje za domaćinstva od 9,6 odsto. Jedan od ključnih uzroka ovih povećanja, prema rečima energetskih stručnjaka, jeste činjenica da Srbija više ne može u potpunosti da zadovolji svoje energetske potrebe iz domaće proizvodnje. Dugogodišnje nedovoljno ulaganje u modernizaciju i izgradnju novih energetskih kapaciteta sada se pokazuje kao ozbiljan problem.
Nedostatak novih nalazišta uglja, kao i sve češće suše koje smanjuju proizvodnju hidroelektrana, doveli su do smanjenja proizvodnje električne energije iz domaćih izvora. Kao rezultat, Srbija je prinuđena da deo električne energije uvozi po znatno višim cenama, što direktno utiče na račune građana i privrede.
S druge strane, cena struje za privredu takođe je porasla u odnosu na period pre 2022. godine. Prema podacima Eurostata za drugu polovinu 2025. godine, Srbija se sada nalazi na sredini evropske lestvice po cenama za industriju. Jeftiniju struju za privredu od Srbije imaju Finska, Gruzija, Norveška, Crna Gora, Turska, Švedska, Bosna i Hercegovina, Malta, Severna Makedonija, Španija, Portugal, Letonija, Bugarska, Estonija i Hrvatska.
Cena struje za privredu odnosi se na potrošnju od 500 do 1.999 megavat-časova godišnje sa svim državnim nametima. Strane kompanije su od prošle godine počele da se sve češće povlače iz Srbije, navodeći porast troškova poslovanja, minimalne zarade, kao i rast cena struje i gasa kao ključne razloge.
Ovi podaci Eurostata ukazuju na to da Srbija po cenama električne energije za privredu više nije konkurentna, ne samo u regionu, već i šire u Evropi. U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se Srbija prilagoditi novim uslovima i kakve će mere preduzeti da povrati konkurentnost na tržištu električne energije u budućnosti.
