Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, izjavila je danas na Drugom godišnjem sastanku o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, koji se održava u Dubrovniku u okviru Berlinskog procesa, da Srbija snažno podržava regionalnu saradnju i zalaže se za efikasnu implementaciju ciljeva Zelene agende. Ova izjava dolazi u trenutku kada se region suočava sa brojnim izazovima vezanim za zaštitu životne sredine i klimatske promene.
Pavkov je naglasila da je Srbija postigla značajan napredak u sprovođenju Zelene agende, što dokazuju brojni usvojeni zakoni i projekti koji su u toku. Prema njenim rečima, do kraja 2026. godine očekuje se dalja izgradnja pravnog okvira, uključujući ključne elemente za realizaciju Zelene agende. Među važnim zakonskim rešenjima koja su usvojena su Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja, Zakon o kontroli opasnosti od velikih udesa i Zakon o zaštiti vazduha.
Na sastanku, koji nosi slogan „Sustainable Western Balkan Six – Moving the Green Agenda Forward“, Pavkov je istakla da Srbija razmišlja regionalno, ali deluje lokalno, naglašavajući važnost nacionalnih aktivnosti u postizanju zajedničkih ciljeva. Takođe, pomenula je da se značajan napredak postigao u izradi i usvajanju Strategije zaštite životne sredine – Zelene agende Srbije za period 2025-2033, koja uključuje i akcioni plan.
„Ova zelena tranzicija je podržana od strane naših evropskih partnera, posebno u oblasti adaptacije na klimatske promene“, rekla je Pavkov, dodajući da su ekonomije u regionu fokusirane na izgradnju zelene infrastrukture, te da Srbija ostvaruje značajan napredak u tom pravcu. Istakla je da Srbija gradi moderne regionalne centre za upravljanje otpadom, širi kanalizacionu mrežu i gradi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Pavkov je posebno ponosna na to što je Novi Sad jedan od prvih gradova u Evropi koji je dobio međunarodnu akreditaciju Wetland City, što je dokaz da je postignuta ravnoteža između urbanog razvoja i zaštite vlažnih područja. Ova akreditacija predstavlja značajno priznanje za napore koje je grad uložio u očuvanje prirode i unapređenje životne sredine.
Tokom prvog dana sastanka, usvojena je Dubrovačka deklaracija, koja odražava posvećenost svih zemalja učesnica u implementaciji ciljeva Zelene agende za zapadni Balkan. Uz ovu deklaraciju, usvojeno je i pet dokumenata koji su prethodno usaglašavani u regionu. Ovi dokumenti uključuju Reviziju regionalnog akcionog plana, Mapu puta za adaptaciju na klimatske promene, Regionalni akcioni plan za prevenciju zagađenja od plastike, Regionalni strateški plan za biodiverzitet i Izveštaj o implementaciji Zelene agende za 2024. godinu.
U okviru svojih izlaganja, Pavkov je ukazala na to da je usvajanje Hamburške deklaracije 2024. godine označilo značajan korak napred u ostvarivanju ciljeva Zelene agende, navodeći da je uspostavljen MRVA sistem koji obuhvata monitoring, izveštavanje, verifikaciju i akreditaciju, što će dodatno doprineti efikasnosti u sprovođenju ovih ciljeva.
Reakcije na sastanak su pozitivne, a mnogi učesnici ističu važnost regionalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena i unapređenju životne sredine. Srbija, kao ključni igrač na ovom polju, nastavlja da radi na poboljšanju svojih zakonskih okvira i implementaciji projekata koji će doprineti očuvanju prirode i održivom razvoju.
Pavkov je završila svoje izlaganje s optimizmom, naglašavajući da je budućnost zelene tranzicije u regionu svetla i da je saradnja ključ uspeha. „Zajednički rad i posvećenost su neophodni da bismo ostvarili ciljeve koje smo postavili za našu budućnost“, zaključila je ministarka.
