Skoro 20% stanovništva u Srbiji živi ispod granice siromaštva, a najugroženiji delovi su istočna i južna Srbija. Penzioneri su posebno pogođena grupa, dok Ujedinjene nacije navode da je Srbija postigla određeni napredak u smanjenju stope siromaštva. Ipak, broj onih koji zavise od pomoći države ostaje visok, s tim da svaki peti stanovnik Srbije svakodnevno nastoji obezbediti osnovne životne potrebe poput krova nad glavom i hrane.
Iz Resornog ministarstva ističu da se rizik od siromaštva konstantno smanjuje, a ključni mehanizam u toj borbi je zapošljavanje. Đorđe Todorov, državni sekretar u ministarstvu za rad i socijalna pitanja, naglašava da se od 2012. godine primećuje pozitivan trend stabilnosti na tržištu rada. Zaposlenost je porasla sa 36% na 51%, dok je stopa nezaposlenosti opala sa 25,9% na 8,5%.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na to da mesto prebivališta značajno utiče na šanse pojedinaca. Rizik od siromaštva varira od 8,7% u Beogradu do čak 27,7% u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Najugroženiji su deca i starije osobe, pri čemu svako peto dete i skoro svaka četvrta starija osoba žive u siromaštvu.
Marko Jovanović, državni sekretar u ministarstvu finansija, ističe da socijalna pomoć predstavlja najveći rashod državnog budžeta, a posebno su značajne penzije s obzirom na to da stariji od 65 godina ostaju među najranjivijim grupama. Ulaganje u borbu protiv siromaštva ne smatra se rashodom, već investicijom.
Evropska unija naglašava da smanjenje siromaštva i nejednakosti nije samo ekonomsko, već i društveno pitanje, ključno za stabilan razvoj i bolji kvalitet života. EU je ključni partner Srbiji u promociji socijalne jednakosti i smanjenju siromaštva. Od 2014. godine, EU je uložila gotovo 92 miliona evra u jačanje sistema obrazovanja, zapošljavanja i socijalne zaštite, s posebnim fokusom na ranjive grupe.
Prema statistikama iz 2024. godine, 7,7% građana Srbije živi u siromaštvu, dok je 19,7% građana u riziku od siromaštva. Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji, objašnjava da su siromaštvo i nejednakost multidimenzionalni problemi koji se odnose na pristup obrazovanju, zdravstvu i životnim standardima.
Iako zvanične brojke ukazuju na blagi napredak, svakodnevica mnogih građana i dalje predstavlja borbu za osnovne životne potrebe. Stručnjaci naglašavaju da je borba protiv siromaštva zajednički zadatak države i društva, jer se napredak ne meri samo statističkim podacima, već i stvarnim životima koji su poboljšani.
Uprkos nekim pozitivnim trendovima, izazovi ostaju. Rizik od siromaštva je posebno izražen među ranjivim grupama, a borba protiv siromaštva zahteva sveobuhvatan i sistemski pristup. Potrebno je više ulaganja u obrazovanje i socijalnu zaštitu kako bi se stvorili uslovi za održiv ekonomski rast i smanjenje siromaštva.
U zaključku, situacija u Srbiji pokazuje da su i dalje potrebna dodatna nastojanja i saradnja između različitih sektora društva kako bi se postigli dugoročni ciljevi u borbi protiv siromaštva. Izazovi su veliki, ali uz zajednički napor, postoje mogućnosti za stvaranje boljih uslova života za sve građane.
