Krajem 2009. godine, Srbija je zvanično podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropsku uniju, čime je započela svoj dug i kompleksan put ka evropskoj integraciji. Tokom proteklih 16 godina, Srbija je prešla kroz različite faze pregovora i reformi, ali se suočava s brojnim izazovima koji otežavaju njen napredak ka članstvu.
Na Samitu u Solunu, održanom u junu 2003. godine, potvrđena je evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, na osnovu njihovog individualnog napretka. U aprilu 2008. godine, Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali je EU odlučila da ne primeni prateći Prelazni trgovinski sporazum zbog nedostatka saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. Ipak, Srbija je od januara 2009. godine počela jednostranu primenu sporazuma, a EU je 2010. godine odlučila da trgovinski sporazum stupi na snagu nakon pozitivnog izveštaja glavnog haškog tužioca.
Bezvizni režim sa EU je stupio na snagu 19. decembra 2009. godine, što je omogućilo građanima Srbije da putuju bez vize u tada 25 zemalja članica Evropske unije i tri zemlje Šengenskog prostora. Srbija je 22. decembra 2009. godine podnela zahtev za članstvo, a godinu dana kasnije, Evropski parlament je ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok je u martu 2012. godine Srbija dobila status kandidata za članstvo.
Pregovori o pristupanju su zvanično počeli u januaru 2014. godine, obuhvatajući 35 poglavlja grupisanih u šest klastera. Do danas, Srbija je otvorila 22 poglavlja, ali su samo dva poglavlja privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine, Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, a godišnji izveštaji Evropske komisije ocenjuju da je Beograd „tehnički“ spreman za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. Ipak, to se nije dogodilo zbog nedostatka napretka u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, naglasio je da je Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, najspremnija za članstvo u EU. On je izjavio da nije korisno licitirati sa datumima ulaska u EU, ali je važno sagledati rezultate dugog puta ka članstvu. Srbija je, prema njegovim rečima, od EU dobila više od četiri milijarde evra bespovratne pomoći, što je omogućilo realizaciju više od 1.500 projekata i unapređenje ekonomske infrastrukture.
Starović je takođe istakao da formalni proces napretka zavisi od političkog konsenzusa država članica, što je dovelo do stagnacije u otvaranju novih poglavlja. Ipak, naglasio je da reforme nisu stale, te da Srbija nastavlja da radi na unapređenju svojih kapaciteta, uključujući pristup SEPA prostoru i razvoj zelenih koridora. Planira se i ukidanje rominga za mobilne telefone i internet u prvoj polovini 2026. godine.
Odsustvo otvaranja Klastera 3, prema rečima ministra, predstavlja lošu poruku Brisela, koja može ići na ruku euroskepticima. Ipak, Srbija je na nedavnom samitu Evropske unije – Zapadni Balkan pokazala posvećenost svom putu ka članstvu. Starović je istakao da je reakcija Srbije prepoznata u Briselu, gde je ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas Fon Bekeret, naglasio važnost posvećenosti predsednika Vučića članstvu u EU.
S obzirom na sve izazove, proces evropskih integracija Srbije ostaje stabilan, a država nastavlja da se fokusira na reforme i ostvarivanje konkretnih rezultata za svoje građane. Starović je istakao podršku koju Srbija ima od nekih članica EU, kao što su Mađarska, Slovačka, Češka, Grčka, Kipar, Španija, Austrija, Francuska i Italija, što predstavlja dodatni signal da Srbija može uspešno nastaviti svoj put ka članstvu u EU.
