Srbija se priprema da usvoji svoj prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, koji će biti u velikoj meri usklađen sa Evropskim AI aktom, najobuhvatnijim zakonom o veštačkoj inteligenciji na svetu. Ovaj zakon ima za cilj da postavi jasna pravila za razvoj i primenu veštačke inteligencije, posebno u sektorima poput zdravstva, obrazovanja, zapošljavanja i bezbednosti, gde se rizici mogu povećati.
Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u Naledu, izjavio je da se Srbija nalazi blizu donošenja ovog zakona. Ako sve bude išlo po planu, nacrt zakona mogao bi biti predstavljen javnosti već polovinom jula, uz organizaciju široke javne rasprave koja će uključivati sve zainteresovane strane. Nakon javne rasprave, tekst zakona biće prosleđen institucijama Evropske unije, a očekuje se da bi zakon mogao biti usvojen do kraja godine. Nakon usvajanja, sledi prelazni period u kojem će se svi subjekti prilagoditi novim pravilima, što bi moglo trajati i do godinu dana.
Vasiljević je istakao tri ključna cilja koje zakon treba da postigne. Prvi cilj je da građani dobiju brzi i kvalitetan pristup servisima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Drugi cilj je zaštita prava građana, posebno u vezi sa zaštitom ličnih podataka i situacijama u kojima veštačka inteligencija donosi preporuke ili odluke koje mogu uticati na njihova prava. Treći cilj je omogućiti konkurentnost srpske privrede i IT sektora, tako da mogu brzo primeniti principe veštačke inteligencije i doprineti globalnom tržištu.
U vezi sa pravilima primene veštačke inteligencije, Vasiljević je naveo nekoliko važnih principa. Jedan od njih je odgovornost, koja podrazumeva jasno definisanje ko je odgovoran za razvoj i upotrebu AI sistema. Drugi je princip transparentnosti, koji zahteva da korisnici budu obavešteni kada imaju interakciju sa veštačkom inteligencijom. Takođe, zaštita podataka o ličnosti mora biti prioritet, kako bi se osigurala bezbednost podataka korisnika.
Zdravstvo, obrazovanje, bezbednost i zapošljavanje su oblasti u kojima se veštačka inteligencija već primenjuje. U procesu razvoja zakona, identifikovane su različite kategorije sistema veštačke inteligencije prema njihovom riziku. Na primer, neki sistemi će biti potpuno zabranjeni, kao što su oni koji analiziraju izraze lica dece u školama kako bi procenili njihovu angažovanost. Ove tehnologije predstavljaju prevelik rizik za privatnost i etičke standarde.
S druge strane, visokorizični sistemi veštačke inteligencije će biti dozvoljeni, ali će se podvrgnuti strogim pravilima i testiranju. Ovi sistemi utiču na kritične elemente infrastrukture, kao što su saobraćaj i energetika, i donose odluke koje su ključne za optimizaciju sistema u realnom vremenu. U oblastima kao što su obrazovanje i zapošljavanje, veštačka inteligencija će se koristiti za analizu testova učenika ili za procenu kandidata za posao, uz stroga pravila kako bi se izbegla diskriminacija i obezbedila pravednost u donošenju odluka.
Na pitanje o upotrebi AI voditelja vesti na nacionalnim televizijama, Vasiljević je naglasio da je to dozvoljeno, ali da je važno označiti kada je u pitanju veštačka inteligencija kako bi gledaoci bili obavešteni o prirodi sadržaja koji gledaju. Transparentnost u ovim interakcijama biće ključna, s obzirom na očekivani rast primene veštačke inteligencije u medijima i drugim sektorima.
Planira se i osnivanje agencije za veštačku inteligenciju, koja će imati zadatak da se bavi pitanjima regulacije i primene veštačke inteligencije u Srbiji. Ova agencija će, zajedno sa savetom za veštačku inteligenciju, raditi na implementaciji zakonskih okvira i osigurati da se principi zaštite prava građana i odgovornosti uvezuju u sve aspekte primene veštačke inteligencije.
