U Srbiji se često dešava da poslodavci zahtevaju od budućih zaposlenih da potpišu „blanko otkaz“ prilikom zasnivanja radnog odnosa, što je, kako ističe advokat Lazar Borozan za Euronews Srbija, protivzakonito. Ovaj postupak može radnicima doneti ozbiljne posledice, posebno kada dođe do gubitka posla, jer su često uskraćeni za svoja prava.
Borozan objašnjava da se potpisani blanko sporazum o prestanku radnog odnosa vraća poslodavcu, što predstavlja ozbiljan problem za zaposlene. „U takvim situacijama, poslodavcu je dovoljno da upiše datum koji mu odgovara kako bi se radni odnos sa zaposlenim sporazumno prekinuo“, napominje advokat. Ovaj mehanizam omogućava poslodavcima da lako prekidaju radne odnose bez obzira na okolnosti, što dodatno ugrožava prava radnika.
Postoje tri ključne negativne posledice koje zaposleni mogu doživeti kod sporazumnog prestanka radnog odnosa. Prvo, sporazumni prestanak je daleko teže osporiti nego klasičan otkaz. Ovaj sporazum može se osporiti samo iz razloga koji se odnose na mane volje, kao što su pretnja, bitna zabluda ili prevara, ali, kako Borozan ističe, takvi slučajevi su vrlo teški za dokazivanje. Retko ko se odlučuje na osporavanje sporazumnog prestanka, što poslodavcima olakšava put do prekida radnog odnosa.
Druga negativna posledica je ta što kod sporazumnog prestanka radnog odnosa ne postoji otkazni rok. Radni odnos prestaje onog dana kada je to navedeno u sporazumu, što može biti izuzetno štetno za zaposlene koji se ne pripreme za gubitak posla. U tom trenutku, radnik ostaje bez sredstava za život i bez mogućnosti da se adekvatno pripremi za novi posao.
Treća posledica se odnosi na pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Radnici koji potpišu sporazumni prestanak radnog odnosa nemaju pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, što dodatno otežava njihov položaj na tržištu rada. Ovo pravo na novčanu naknadu stiču samo oni koji su bili obavezno osigurani za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci.
Pravo na novčanu naknadu imaju nezaposleni koji su pretrpeli prestanak radnog odnosa ili prestanak obaveznog osiguranja iz različitih razloga. To uključuje situacije kada poslodavac daje otkaz zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, ili kada zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada. Takođe, zaposleni imaju pravo na naknadu ukoliko dođe do prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih ili povremenih poslova, ili u slučaju stečaja poslodavca.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da zaposleni treba da budu oprezni prilikom potpisivanja bilo kakvih sporazuma o prestanku radnog odnosa, posebno ako je reč o sporazumnom prestanku. Preporučuje se da se ovakvi sporazumi potpisuju samo kada su zaposleni u potpunosti svesni svojih prava i posledica, kako bi se zaštitili od potencijalne štete.
U zaključku, radnici u Srbiji moraju biti svesni svojih prava i obaveza prilikom zasnivanja radnog odnosa. Potpisivanje blanko otkaza predstavlja rizik koji može rezultirati gubitkom prava na naknadu u slučaju nezaposlenosti i otežanim uslovima na tržištu rada. Zaposleni bi trebali biti oprezni i konsultovati se sa pravnicima ili stručnjacima pre nego što se odluče na potpisivanje bilo kakvih sporazuma koji bi mogli ugroziti njihovu budućnost.
