Visokoškolske ustanove u Srbiji već mesec dana primenjuju novi Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje poznat kao SPIRI. Ovaj sistem je uveden kako bi se unapredila efikasnost u upravljanju javnim finansijama, ali se suočava sa brojnim problemima, posebno u vezi sa neusklađenošću finansijskih planova.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, Goran Roglić, istakao je u razgovoru za Euronews Srbija da je najveći izazov neusklađenost između SPIRI sistema i postojećih programa u koje se unose finansijski planovi. Prema njegovim rečima, nisu prenete sve aproprijacije koje su neophodne za izvršenje plaćanja, što je dovelo do kašnjenja u isplati plata istraživačima.
„Problem je bio do Ministarstva nauke i Fonda za nauku koji su relativno sporo odreagovali. Zbog toga su kasnile plate istraživačima na fakultetima. Novac je tek juče prenet na naše evidencione račune i tek su danas puštene plate za istraživače, a to je trebalo da bude 15. januara“, rekao je Roglić, dodajući da je situacija konačno rešena.
Međutim, i dalje postoji problem sa prenosom podataka iz programa i otvaranjem pozicija za plaćanja. „U četvrtak je bio sastanak sa predsednikom Vlade i trebalo je da popodne bude završeno, ali još uvek nije“, naglasio je dekan.
Roglić je takođe naveo da su zaposleni na Hemijskom fakultetu već navikli na korišćenje SPIRI sistema i nemaju značajnije probleme, osim što su im još uvek nedostupne određene aproprijacije. Ipak, pohvalio je podršku koju su dobili od SPIRI tima, Uprave za trezor i pomoćnika ministra prosvete, koji su brzo reagovali na postojeće probleme.
Iz Ministarstva finansija su za Euronews Srbija objasnili da SPIRI predstavlja sistem u kojem se evidentiraju ostvareni prihodi i rashodi budžetskih korisnika, kao i drugih subjekata. Razlog za uvođenje ovog sistema je potreba za konsolidacijom javnih finansija na sveobuhvatan i uniforman način, kako bi se postigla veća efikasnost u upravljanju financijama.
Prema rečima predstavnika Ministarstva, sistem izvršenja budžeta primenjuje se još od 2003. godine, ali su se tokom vremena menjali informacioni sistemi i broj korisnika. Od 2023. godine, sistem je proširen na više od 2.000 novih korisnika, uključujući visokoškolske ustanove.
Kao ključni razlog za uključivanje visokoškolskih ustanova u SPIRI, istaknuto je da to nije rezultat zloupotreba, već usklađivanja sa međunarodnim standardima i potrebom za celovitim obuhvatom sektora državne uprave. SPIRI omogućava efikasan rad i veću samostalnost korisnika, kroz poslovnu logiku funkcionalnih modula za pripremu, izvršenje budžeta, računovodstvo i izveštavanje.
Tokom 2024. godine, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo finansija i Uprava za trezor organizovali su obuke za sve učesnike u sistemu, uključujući i online i dvodnevne obuke. U sistem SPIRI uključeni su svi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, kao i jedinice lokalne vlasti.
U zaključku, iako je SPIRI sistem uveden s ciljem unapređenja efikasnosti i transparentnosti u upravljanju javnim finansijama, problemi sa neusklađenošću i prenosom podataka ukazuju na potrebu za daljim radom na njegovoj implementaciji. Dekan Roglić je izrazio nadu da će se ti problemi uskoro rešiti, kako bi visokoškolske ustanove mogle nesmetano da funkcionišu i isplaćuju plate svojim zaposlenima.
