Slučajevi profesora Vladimira Mihića i njegove koleginice Jelene Kleut sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (UNS) otvorili su značajno pitanje u vezi sa ulogom Senata u postupcima izbora nastavnika u zvanja. Ovi incidenti su pokazali kako bi budući izbori mogli izgledati za one koji se na bilo koji način zamere vlastima. U oba slučaja, kandidati su prethodno dobili pozitivna mišljenja stručnih tela fakulteta i univerziteta, ali su njihovi izbori na Senatu UNS bili odbijeni. Kleut nije izabrana za redovnu profesorku, dok Mihić nije reizabran kao vanredni profesor.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju, postupak izbora nastavnika se uređuje opštim aktom visokoškolske ustanove, što znači da se procedure razlikuju među univerzitetima. Na primer, Senat Univerziteta u Beogradu samo promoviše redovne profesore, dok Senat na Novosadskom univerzitetu bira i vanredne i redovne profesore. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da na njegovom univerzitetu nastavnika za izbor u zvanje predlaže nastavno-naučno veće na osnovu izveštaja komisije, dok Senat samo potvrđuje te predloge.
Do 2022. godine, Senat je formalno birao redovne profesore, ali su izmenama Pravilnika o sticanju zvanja i zasnivanju radnog odnosa nastavnika otvorene mogućnosti za pojednostavljenje procesa. Roglić ističe da Senat nikada nije zaustavio izbor nekog kandidata i da su eventualne intervencije uvek bile u korist kandidata. Prema njegovom mišljenju, takvo rešenje kao na Novosadskom univerzitetu može dovesti do poništavanja odluka stručnih tela.
Na Univerzitetu u Novom Sadu, sva nastavna zvanja dolaze na Senat, gde se pre glasanja razmatraju mišljenja stručnih tela fakulteta. Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta UNS, napominje da se na njegovom fakultetu stručna tela smatraju kompetentnima za donošenje odluka o izborima u zvanja. Svaki departman ima svoje izborno veće koje predlaže kandidate, a Senat proverava da li je procedura sprovedena u skladu sa pravilima.
Rončević komentariše da je slučaj Jelene Kleut bio prvi izuzetak od uobičajene procedure, dok je kod profesora Mihića postojala proceduralna primedba da komisija nije dovoljno cenila njegovu pedagošku podobnost. Rončević smatra da je ključno poštovati pravila i da glasanje treba biti javno, a ne tajno.
Problemi sa izborima u naučna zvanja nisu novost. U prošlosti je bilo slučajeva kada su kandidati ostajali bez posla zbog ličnih animoziteta, a kako bi se to sprečilo, uvedena su pravila da svaki član koji glasa protiv izveštaja mora pismeno obrazložiti svoju odluku. Rončević naglašava da takvo pravilo na Novosadskom univerzitetu ne postoji, što može dovesti do situacija u kojima kandidati mogu biti oštećeni bez opravdanih razloga.
Ovi incidenti su izazvali zabrinutost među akademskom zajednicom, jer se postavlja pitanje integriteta i transparentnosti postupaka izbora nastavnika. Mnogi smatraju da bi trebalo unaprediti procedure kako bi se smanjila mogućnost političkog pritiska i ličnih animoziteta u ovom važnom procesu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebno preispitati trenutne procedure izbora na univerzitetima, kako bi se osigurala pravednost i nepristrasnost u akademskom okruženju. Ovi slučajevi služe kao upozorenje da bi svi akteri trebali raditi na unapređenju obrazovnog sistema i očuvanju autonomije akademskih institucija.
