Direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je izjavio da je planirana organizacija naučnog okruglog stola o Jasenovcu u hrvatskom Saboru zapravo politička inicijativa, koja nema naučni karakter. Ovaj skup je, prema njegovim rečima, usmeren na sticanje glasova i ostvarivanje unutrašnjih političkih ciljeva u Hrvatskoj.
Arbutina je za Tanjug rekao da je Muzej žrtava genocida pratio događaj koji su organizovale dve ekstremno desne političke stranke – Hrvatski suverenisti i DOMiNO. Na ovom skupu su učesnici pokušali da umanje značaj i razmere žrtava koncentracionog logora Jasenovac iz Drugog svetskog rata, iznoseći tvrdnje da to nije bio „logor smrti“, već „radni logor“.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Hrvatskoj ponovo otvara tema Jasenovca, jednog od najstrašnijih mesta stradanja tokom Holokausta. U Jasenovcu su tokom Drugog svetskog rata ubijeni desetine hiljada ljudi, pretežno Srba, Jevreja i Roma, a njegovo postojanje i delovanje ostalo je tema kontroverzi i rasprava. Arbutina je naglasio da su učesnici skupa ljudi koji nemaju relevantno znanje o događajima iz tog perioda, niti o istoriji Nezavisne Države Hrvatske, koja je bila odgovorna za brojne zločine tokom rata.
Prema rečima direktora Muzeja, ovakvi pokušaji revizionizma istorije su štetni i mogu dovesti do daljnjih podela u društvu. Istakao je da je važno da se istina o događajima iz prošlosti ne prepravlja i da se žrtve ne zaborave. „Jasenovac je simbol stradanja i nepravde“, rekao je Arbutina, naglašavajući važnost sećanja na žrtve i učenje iz prošlosti.
Pored toga, Arbutina je ukazao na to da ovakvi događaji često imaju za cilj da skrenu pažnju sa aktuelnih problema u društvu, kao što su ekonomske krize, korupcija i socijalna pitanja. Politika često koristi istorijske teme kao sredstvo za mobilizaciju podrške i skretanje pažnje sa vlastitih neuspjeha. Na taj način, revizija istorije postaje alat u rukama političara koji žele da manipulišu javnim mnjenjem.
Ovaj incident nije jedini u poslednje vreme. U Hrvatskoj su se često javljale polemike oko načina na koji se pristupa temi Drugog svetskog rata, kao i o tome kako se tretiraju zločini koji su se dogodili tokom tog perioda. Mnogi istoričari i aktivisti upozoravaju da revizionizam može imati ozbiljne posledice po društvo, stvarajući podelu među ljudima i podstičući nacionalizam.
U ovom kontekstu, Arbutina je pozvao na dijalog i istraživanje istine, naglašavajući da je važno razumeti prošlost kako bi se izgradila bolja budućnost. On je apelovao na sve strane da se suzdrže od političke manipulacije istorijom i da se fokusiraju na izgradnju pomirenja i razumevanja među različitim narodima i kulturama.
Muzej žrtava genocida u Beogradu, koji vodi Arbutina, ima za cilj da čuva sećanje na žrtve genocida i da se bori protiv revizionizma. Oni organizuju različite edukativne programe i događaje kako bi informisali javnost o stradanjima i značaju sećanja na prošlost. U tom smislu, Arbutina je naglasio da će muzej nastaviti sa svojim radom i zalagati se za istinu, bez obzira na političke pritiske i pokušaje relativizacije istorije.
U svetlu ove situacije, važno je nastaviti raspravu o Jasenovcu i drugim mestima stradanja sa poštovanjem prema žrtvama i istini. Samo kroz priznavanje prošlosti možemo graditi budućnost zasnovanu na razumevanju i pomirenju.
