Ministar kulture Nikola Selaković izrazio je oštru osudu zbog zlonamernog označavanja srpskog kulturnog nasleđa kao albanskog na Google mapama na albanskom jeziku. Ova situacija, koja se tiče preimenovanja srpskih crkava i manastira, izazvala je zabrinutost u Ministarstvu kulture, koje je o tome objavilo zvanično saopštenje.
U saopštenju se navodi da je Selaković kontaktirao generalnu direktorku UNESKO-a, Odri Azule, u kojem je apelovao na međunarodnu zajednicu da obrate pažnju na tešku opasnost koja preti kulturnoj baštini srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je očuvanje ovog nasleđa od univerzalnog značaja za čitavo čovečanstvo te da se mora zaštititi ne samo zbog prava srpskog naroda, već i zbog očuvanja identiteta i istorije.
Selaković je istakao da se radi o svetinjama koje potiču iz srednjeg veka, a koje predstavljaju zadužbine i mesta počivanja srpskih kraljeva i svetaca. Ove crkve i manastiri, kao što su Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Banjska i Sveti Arhangeli, su od suštinskog značaja za duhovnost srpskog naroda i predstavljaju stub njegove istorije i identiteta.
Ministarstvo kulture je naglasilo da se srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji već više od dve decenije nalazi na listi svetske baštine u opasnosti, iako se možda čini da se radi o manje drastičnom povodu za zabrinutost. Ističe se da se srpski narod tokom svoje istorije suočio sa brojnim pokušajima da se uništi njegova kultura, što se može okarakterisati kao kulturocid. Takve akcije ne samo da ugrožavaju kulturu jednog naroda, već prete i njegovom postojanju.
U saopštenju se objašnjava kako kulturocid funkcioniše. Prvi korak uključuje fizičko uništenje kulture i zabranu njenog izražavanja, što može dovesti do genocida ili etničkog čišćenja. Drugi korak je falsifikovanje istorije i brisanje kulture, a treći korak je otimačina preživelih kulturnih vrednosti i njihovo prisvajanje kao nasleđe zločinaca. Ove radnje predstavljaju savršen zločin jer brišu tragove žrtve iz kolektivne svesti.
Ministarstvo kulture podseća da je iskustvo srpskog naroda iz Drugog svetskog rata i devedesetih godina, kada je došlo do raspada Jugoslavije, pokazalo da je otimanje kulturnog nasleđa najava još težih događaja. U skladu s tim, Selaković je naglasio da će se ministarstvo i dalje obraćati međunarodnoj zajednici i organizacijama kako bi zaštitilo kulturno nasleđe od univerzalnog značaja, kao i osnovna ljudska prava koja su ključna za mir i razvoj čovečanstva.
Ova situacija ukazuje na složene odnose između različitih naroda na Balkanu i na to koliko je važno očuvanje kulturnog identiteta u kontekstu savremenih političkih i društvenih previranja. Očuvanje srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji ne predstavlja samo pitanje nacionalnog identiteta, već i pitanje međunarodnog prava i ljudskih prava, što dodatno naglašava potrebu za međunarodnom podrškom i zaštitom.
Ministar Selaković je pozvao sve strane da zajedno rade na očuvanju kulturnog nasleđa koje pripada čovečanstvu, ističući da je to od presudnog značaja za očuvanje mira, razumevanja i saradnje među narodima. Očuvanje kulture i identiteta mora biti prioritet kako bi se sprečilo ponavljanje tragičnih događaja iz prošlosti i kako bi se obezbedila budućnost za sve narode koji žive na ovim prostorima.
