Vladimir Roganović, visokopozicionirani član „kavačkog klana“ i jedan od ključnih saradnika Radoja Zvicera, ubijen je pre tačno sedam godina u Beču. Njegovo ubistvo dogodilo se krajem decembra 2018. godine, samo 12 dana nakon što je izašao iz zatvora, gde je bio zbog nelegalnog posedovanja oružja. Ova godišnjica podseća na ne samo njegovu smrt, već i na nerazjašnjene okolnosti koje su je pratile.
Duško Roganović, Vladimirov brat, koji se trenutno nalazi u bekstvu, zajedno sa suprugom Bojanom, objavio je čitulju povodom godišnjice. U njoj su izrazili svoju ljubav i sećanje na Vladimira, naglašavajući njegov značaj za porodicu. „U večnoj uspomeni svojih najmilijih. Volimo te,“ stoji u čitulji.
Duško Roganović je takođe poznat po svojim problemima sa zakonom, i za njim je raspisana međunarodna poternica zbog više krivičnih dela. Pre nekoliko godina, preživeo je atentat u kojem je zadobio teške telesne povrede, uključujući amputaciju obe noge. Iako je preživeo ovaj napad, ostao je bez tragova i izmakao pravosudnim organima.
Kada je reč o samom Vladimiru Roganoviću, njegovo ubistvo je bilo šokantno, kako za njegove prijatelje tako i za članove porodice. U trenutku kada je napadnut, bio je u društvu prijatelja, koji su takođe povređeni. Pre nego što je ubijen, Roganović je napustio zatvor i otišao u Austriju, navodno bežeći od suparničkog „škaljarskog klana.“
Istražitelji su tokom procesa utvrdili da je Roganović bio pod prismotrom pre nego što je ubijen, što ukazuje na to da su napadači pažljivo planirali svoje delovanje. Ubistvo do danas nije rasvetljeno, a identitet napadača i nalogodavaca ostaje nepoznat. Sumnja se da bi se moglo raditi o nastavku dugotrajnog sukoba među kotorskim klanovima, koji se bore za prevlast u regionu.
Osim što je Roganović ubijen, njegov prijatelj i kum Radojica Zeković takođe je poslao čitulju, izražavajući tugu zbog gubitka. Zeković je, poput Duška, bio u zatvoru do nedavno, što dodatno osvetljava povezanost među članovima ovog klana.
Ubistvo Vladimira Roganovića nije samo tragedija za njegovu porodicu, već i ključno događanje u kontekstu sukoba između „kavačkog“ i „škaljarskog klana.“ Nakon njegovog ubistva, Radoje Zvicer je javno okrivio Jovana Vukotića, vođu škaljarskog klana, što je dodatno zakomplikovalo situaciju između ovih zaraćenih kriminalnih grupa. Zvicer je u čitulji izrazio svoje emocije, pišući: „Da ovakvog momka prevare manekeni i lisice, jednostavno ne ide. Nije ti ravnog bilo! Voli te brat.“
Ova situacija ukazuje na složenost odnosa unutar kriminalnih organizacija u regionu, kao i na opasnosti koje dolaze sa životom u svetu organizovanog kriminala. Dok se konfrontacije nastavljaju, a osvetnički ciklusi ponavljaju, pitanje pravde ostaje neodgovoreno za mnoge porodice pogođene ovim nasiljem.
Kao što se može primetiti, slučaj Roganovića i dalje intrigira javnost i predstavlja simbol borbe između zaraćenih klanova. Mnogi se pitaju kada će pravosudni organi uspeti da razjasne ovu situaciju i donesu pravdu za sve pogođene. U međuvremenu, sećanja na Vladimira Roganovića ostaju živa kroz porodične čitulje i svedočanstva njegovih prijatelja, koji i dalje traže odgovore na pitanja koja su ostala bez odgovora.
