Podaci iz biblioteka ukazuju na to da čitaoci i dalje preferiraju klasike domaće i svetske književnosti. Profesor Filološkog fakulteta, Aleksandar Jerkov, ističe da prosečan građanin Srbije provodi od šest do osam sati dnevno ispred ekrana, dok za čitanje knjiga izdvoji svega osam minuta. Ova situacija ozbiljno ugrožava čitalačke navike i obrazovni razvoj. Jerkov naglašava da savremeni autori tek stiču priznanje u kulturnoj istoriji.
Podaci Narodne biblioteke Srbije pokazuju da je skoro 1,5 miliona građana učlanjeno u biblioteke, što Jerkov vidi kao razlog za optimizam, ali ističe da stvarna situacija nije tako jednostavna. „Podaci na papiru ne izgledaju alarmantno, ali se društvena klima, navike i struktura korišćenja bibliotečkog materijala značajno menjaju“, objašnjava profesor.
On ukazuje da klasici, kako domaće, tako i svetske književnosti, i dalje dominiraju izborom čitalaca. „Uvek bi trebalo da čitate klasike. Kada me pitaju šta da čitaju, preporučujem klasike svetske i srpske književnosti“, savetuje Jerkov, dodajući da je važno pratiti autore koji su trenutno u fokusu, jer se njihova kandidatura za mesto u književnoj istoriji može menjanjem vremena razvijati.
Čitanje, prema Jerkovu, pomaže ljudima da se povežu jedni s drugima i da pronađu sebe. On citira Gorana Petrovića koji kaže da kada čitate knjigu, postajete deo njenog sveta, a istovremeno i drugi ljudi su u tom svetu, što stvara jedinstveno iskustvo.
Međutim, Jerkov upozorava da digitalni svet značajno menja čitalačke navike. „Prosečan građanin Srbije provodi mnogo vremena na društvenim mrežama poput TikToka i Instagrama, dok istovremeno čita sadržaje koji nisu kvalitetni. To je problem“, objašnjava on. Prema njegovim rečima, intenzivna upotreba digitalnih uređaja utiče na pažnju, mnemotehničke sposobnosti i karakterne osobine mladih, poput strpljenja.
Jerkov naglašava važnost ličnog pristupa prilikom izbora knjiga i poziva čitaoce da čitaju sa strašću. „Ne mora vam se dopasti sve što čitate, ali je važno formirati sopstveni stav prema literaturi“, navodi on. Kada je reč o savremenim autorima, profesor smatra da je još rano govoriti ko će postati klasik. Tokom svoje karijere, primetio je mnoge autore koji su imali potencijal, ali je vreme to koje će pokazati ko će opstati u literarnom kanonu.
On ističe da su Andrić i Crnjanski dva najveća klasika 20. veka, a pored njih, tu su i Rastko Petrović, Meša Selimović, Dis, Miodrag Pavlović i Vasko Popa. Ovi autori su zauzeli važno mesto u istoriji srpske književnosti i njihov rad će se nastaviti proučavati.
Jerkov ukazuje na pritisak koji savremeni autori često osećaju zbog tržišne proizvodnje. „Ako imate talenat, ne treba da postanete samo proizvođač. Ako imate priliku da postanete značajan stvaralac, fokusirajte se na to“, dodaje on.
Na kraju, profesor naglašava ključnu ulogu čitanja i obrazovanja za društvo. Prema njegovim rečima, jedna trećina dece u Srbiji je funkcionalno nepismena. „Ako nam je stalo do budućnosti, moramo organizovati sopstveni život i brinuti o deci. Pokažite im šta je važno i vredno“, zaključuje Jerkov.
On veruje da srpska književnost ima značajno mesto na svetskoj sceni i poziva čitaoce da se posvete svojim piscima, jer čitanje nije samo način zabave, već i put do samorazvoja i razumevanja drugih.
