Sjedinjene Američke Države su 12. septembra obustavile planirani strateški dijalog sa Prištinom zbog zabrinutosti o postupcima privremenog premijera Albina Kurtija, koji su doveli do povećanih tenzija i nestabilnosti u regionu. Ambasada SAD u Prištini je navela da su ovi postupci otežali produktivnu saradnju između SAD i Kosova, što je izazvalo zabrinutost među američkim zvaničnicima.
Strateški dijalog, koji je zamišljen kao platforma za visoke razgovore o pitanjima odbrane, bezbednosti, ekonomske saradnje, zaštite životne sredine i energetike, trebao je da počne uskoro. Međutim, u zvaničnom saopštenju ambasade se ističe da su aktuelne akcije vlade Kosova, koje se nalaze u tehničkom mandatu, smanjile sposobnost za produktivan rad na zajedničkim prioritetima.
Branko Branković, karijerni diplomata, smatra da ova odluka nije iznenađujuća. On ističe da administracija Donalda Trampa nastoji da krize širom sveta stave pod svoju kontrolu, dok evropske zemlje nemaju dovoljno političke snage da reše problem na Kosovu. Branković dodaje da je očigledno da SAD pokušavaju da povrate svoj ugled na Balkanu.
Potezi Kurtija, uključujući njegove izjave protiv ustavnog suda, bili su ključni za odluku SAD. Politolog Ognjen Gogić smatra da ova odluka nosi dalekosežne posledice i može signalizirati ozbiljno preispitivanje američke podrške Prištini, uključujući i vojno prisustvo. Gogić naglašava da ova situacija može otvoriti vrata Srbima da se bolje pozicioniraju pred lokalne izbore.
Predsednik Odbora Skupštine za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ističe da ova obustava sadrži lične poruke Trampove administracije prema Kurtiju, sugerišući da je on nepouzdan partner. Drecun napominje da SAD i dalje smatraju Kosovo državom i očekuju međusobno priznanje Beograda i Prištine, ali smatraju da Kurtijevi potezi ometaju ovaj proces.
S obzirom na to da je strateški dijalog bio u pripremi nekoliko godina, njegov prekid predstavlja značajan preokret u odnosima između SAD i Kosova. Drecun napominje da je spoljnu politiku SAD-a teško promeniti i da vojska i dalje igra ključnu ulogu na Balkanu, posebno u kontroli nad Kosovom.
Gogić i Drecun se slažu da će ova odluka izazvati „tektonske promene“ na Kosovu. Gogić smatra da bi ovo moglo značiti i preispitivanje strateškog odnosa SAD prema Kosovu, dok Drecun naglašava da je kontrola nad Kosovom od ključne važnosti za američku spoljnu politiku na Balkanu.
Zaključak je da se situacija na Kosovu komplikuje, a kako se stvari budu razvijale, zavisiće od reakcije i delovanja albanskog lobija u SAD-u i njihovog uticaja na američku administraciju. Ova obustava dijaloga ne samo da je znak trenutnog stanja u odnosima između SAD i Kosova, već i signal za moguće promene u budućim političkim i ekonomski tokovima u regionu.
