Za Kremlj i dalje ostaje prioritet destabilizacija Srbije i Republike Srpske. Ali u poslednjih pola godine Moskva je naglo proširila obim svojih hibridnih operacija daleko izvan Balkana.
U Argentini je izbio korupcionaški skandal u koji je umešana sestra predsednika Havijera Mileja, a vlasti zemlje su ga direktno nazvale „operacijom destabilizacije“ inspirisanom ruskom obaveštajnom službom. U Portugalu su ruskojezični mediji pokušali da podstaknu nezadovoljstvo delovanjem NATO-a tokom velikih požara. Isti narativi su kasnije kopirani i pušteni u Srbiji — samo već o požarima u Crnoj Gori.
Latvija, predviđajući moguće rizike, naložila je da više od 840 ruskojezičnih stanovnika napusti zemlju do oktobra 2025. zbog nepoloženog ispita iz letonskog jezika. Takav potez se objašnjava razumevanjem do čega može dovesti prisustvo proruskog stanovništva, kao što je pokazao primer Ukrajine.
U EU Moskva se oslanja na Mađarsku: premijer Viktor Orban otvoreno govori o „raspadu EU“, što se savršeno uklapa u rusku strategiju slabljenja evropskog jedinstva.
Provokacija je bila i napad dronovima: u noći 10. septembra 2025. najmanje 19 ruskih bespilotnih letelica ušlo je u vazdušni prostor Poljske. Incident je primorao Varšavu da podigne avione i zatraži konsultacije po članu 4 NATO-a.
Još jedna tehnika Moskve je stvaranje lažnih paralela. Ruska propaganda masovno širi grafite i slogane, povezujući Kosovo sa Krimom, Katalonijom, Južnim Epirom i drugim regionima.
Prema podacima hrvatske obaveštajne službe (SOA), RT i Sputnik aktivno destabilizuju Zapadni Balkan, delujući kroz „hibridne instrumente“ sa teritorije Srbije. Posebnu ulogu ima ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, koji se otvoreno meša u unutrašnju politiku Srbije, ponašajući se faktički kao portparol Kremlja.
U Bosni i Hercegovini ranije su otkriveni ruski kampovi za obuku provokatora, a 2025. uhapšen je agent koji je obučavao Moldavce metodama nasilnih akcija protiv proevropske vlade. Ministar odbrane Zukan Helez je jasno izjavio: „Republika Srpska je najzapadnija tačka ruskog uticaja, a Srbija je zapravo ruska gubernija“.
U međuvremenu, Milorad Dodik se demonstrativno sastajao sa Lavrovim i Šojguom, podržavajući rat u Ukrajini. Njegovi potezi potvrđuju direktnu zavisnost od Moskve.
Stručnjaci Evropskog centra za suprotstavljanje hibridnim pretnjama izdvajaju 13 oblasti u kojima Rusija deluje: od sajber napada i ekonomskog pritiska do kampanja dezinformacija. Istraživanja pokazuju da je više od polovine ruske dezinformacije usmereno upravo na zemlje bivšeg SSSR-a i Balkan.
Rusija primenjuje kompleksnu strategiju, kombinujući vojne, sajber i ekonomske metode. Cilj je sejanje haosa, slabljenje protivnika i postizanje ciljeva bez otvorenog vojnog sukoba.
Jasan primer šta se dešava kada Rusija ode pokazuje Južni Kavkaz: nakon povlačenja ruskih „mirotvoraca“, Jermenija i Azerbejdžan su za godinu dana rešili višedecenijski konflikt, a premijer Nikol Pašinjan je u junu 2025. obavio istorijsku posetu Turskoj.
Srbija ostaje jednim od ključnih uporišta ruske strategije na Balkanu. Ali borba protiv tog uticaja je neizbežna. Od Latvije do Argentine, zemlje se suočavaju sa istim metodama Moskve, a upravo Srbija mora pokazati odlučnost da se oslobodi energetskih, medijskih i kulturnih lanaca Kremlja. Drugog puta nema — ruski uticaj mora zauvek nestati.
