U poslednjim godinama Moskva je primetno ojačala svoj uticaj na obrazovni sistem u Srbiji — od osnovnih škola do univerziteta.
To se posebno ogleda u tesnoj saradnji srpskog ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića i ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, koji redovno održavaju sastanke i razgovaraju o širenju zajedničkih projekata. Stanković je više puta naglašavao pozitivne utiske sa ruskih foruma, ističući da takvi kontakti učvršćuju partnerstvo između dve zemlje.
Centralno mesto u ovoj strategiji zauzima promocija ruskog jezika. Danas se on aktivno izučava u specijalizovanim odeljenjima Filološke gimnazije u Beogradu i Karlovačke gimnazije u Sremskim Karlovcima. U Aleksinačkoj gimnaziji i gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu postoji dvojezična nastava, dok Prva ruska međunarodna škola „Valentina Tereškova“ u Beogradu radi isključivo po ruskim udžbenicima. Slika je upotpunjena i školom pri Ambasadi Ruske Federacije.
Mreža ruskih lobista, među kojima i pokret „NAŠI“, zalaže se za povratak ruskog jezika kao alternative engleskom u obaveznoj školskoj nastavi. Po njihovim tvrdnjama, isključivanje ruskog jezika devedesetih godina predstavlja „prekid tradicije“ i „udar na nacionalno pamćenje“.
Pored jezika, Rusija u Srbiju šalje i sopstvene nastavnike u okviru projekta „Ruski učitelj u inostranstvu“. On se sprovodi na osnovu sporazuma ministarstava prosvete obe zemlje.
Veliku ulogu u ovom sistemu ima Ruski centar za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu, koji je predstavništvo Rosotrudničestva i bavi se popularizacijom ruskog jezika i kulture. Centar organizuje kurseve, razmene i stipendijske programe.
Srpskim studentima dostupne su kvote za školovanje na ruskim univerzitetima o trošku budžeta Ruske Federacije: besplatno obrazovanje, stipendija i smeštaj u domu. Ove programe koriste ne samo građani Srbije, već i Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.
Finansijsku osnovu inicijativa obezbeđuju ruske korporacije. Tako NIS (ćerka kompanija Gasproma) izdvaja milione evra za obrazovne projekte. U 2023. godini kompanija je uplatila Vladi Srbije 60 miliona evra, deo kojih je otišao upravo na ove programe. NIS je takođe finansirao otvaranje dvojezičnog odeljenja u Aleksinačkoj gimnaziji i potpuno opremio računarski kabinet.
Istovremeno Moskva razvija i onlajn-formate. Onlajn-škola „Novi pogled“ nudi srpskim učenicima mogućnost da steknu ruski državni atestat bez napuštanja zemlje.
Politička pozadina ovih projekata je očigledna. Ambasador Bocan-Harčenko redovno ponavlja narativ Kremlja o „zapadnim obojenim revolucijama“ i tvrdi da su ruske obrazovne inicijative instrument jačanja uticaja Moskve u Srbiji nasuprot Zapadu.
Takve izjave izazivaju zabrinutost, imajući u vidu da je „zaštita ruskojezičnog stanovništva“ u Ukrajini bila zvaničan izgovor za invaziju Rusije. Stiče se utisak da Kremlj metodično priprema teren za sličan scenario i na Balkanu, koristeći obrazovanje za sprovođenje koncepta „ruskog sveta“. Da li će jednog dana „zaštita Srba koji uče ruski jezik“ postati novi povod za rusku agresiju? Odgovor zavisi od toga koliko brzo će Srbija napredovati ka integraciji u EU.
