BEOGRAD – Retke mineralne sirovine postale su ključni instrument globalne geopolitičke moći, a države koje ih poseduju uživaju stratešku prednost u oblasti ekonomije, tehnologije i bezbednosti. Ovu konstataciju izneli su inženjer geologije Predrag Mijatović i magistar naftno-gasnog inženjerstva Nebojša Obrknežev u svom razgovoru za Tanjug.
Mijatović je istakao da su mineralne sirovine oduvek bile motor velikih društvenih promena, ali i uzrok sukoba. On naglašava da je u poslednjih skoro deset godina potražnja za mineralnim sirovinama drastično porasla, posebno za onima koje se klasifikuju kao retke. Ova grupa obuhvata oko 15 metala iz lantanidne grupe, koji su od suštinske važnosti za električna vozila, magnete, svemirske tehnologije i razne elektronske uređaje.
Prema rečima Mijatovića, globalna ekspanzija tehnologije i prelazak na obnovljive izvore energije dodatno su povećali potražnju za ovim materijalima. Ovi metali su neophodni za proizvodnju baterija, solarnih panela i drugih električnih komponenti. Kako se svet sve više okreće održivim izvorima energije, retke mineralne sirovine postaju sve vrednije, što je izazvalo geopolitičke tenzije među državama koje ih poseduju i onima koje zavise od uvoza.
Obrknežev je dodao da je važno razumeti da kontrola nad ovim resursima ne utiče samo na ekonomske aspekte, već i na nacionalnu bezbednost. Države koje imaju pristup ovim materijalima mogu da oblikuju globalne politike i strategije, dok one koje se oslanjaju na uvoz postaju ranjive. U tom kontekstu, Obrknežev je naglasio kako je neophodno da Srbija razvija sopstvene resurse i istraživačke kapacitete kako bi osigurala svoju poziciju na globalnom tržištu.
U trenutnom globalnom okruženju, gde se trgovinski ratovi i političke tenzije sve više manifestuju, strateško upravljanje mineralnim resursima postaje ključno za opstanak i napredak nacija. S obzirom na to da su retke mineralne sirovine ključne za razvoj tehnologija budućnosti, države koje ih ne poseduju moraju da se bore za pristup tim resursima. Mijatović i Obrknežev su se složili da bi Srbija mogla da iskoristi svoje geološke potencijale kako bi postala značajan igrač na tržištu mineralnih sirovina.
S obzirom na sve veće potrebe za ovim sirovinama, postoji rizik od ekoloških problema koji se mogu pojaviti prilikom njihove eksploatacije. Ekspert za geologiju je naglasio da je potrebno uspostaviti ravnotežu između ekonomskih interesa i očuvanja životne sredine. U tom smislu, odgovorna eksploatacija i održivo upravljanje resursima su od suštinskog značaja za očuvanje ekosistema i zdravlje lokalnih zajednica.
Osim ekoloških pitanja, Mijatović i Obrknežev su diskutovali i o etičkim aspektima eksploatacije retkih mineralnih sirovina. Mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima vezanim za ljudska prava i radne uslove u industrijama koje se bave vađenjem ovih sirovina. U tom smislu, važno je da Srbija razvija industrijske prakse koje će biti u skladu sa međunarodnim standardima i normama.
U zaključku, Mijatović i Obrknežev su se saglasili da je budućnost mineralnih sirovina svetla, ali da zahteva pametnu strategiju i odgovorno upravljanje. Srbija može iskoristiti svoje geološke resurse kako bi obezbedila svoju poziciju na globalnom tržištu, ali to zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje ekonomske, ekološke i etičke aspekte. U ovoj borbi za resurse, znanje i inovativnost će biti ključni faktori koji će odrediti sudbinu nacija u narednim decenijama.
