Naučnici sa Univerziteta Sanšajn Koust u Australiji otkrili su da određeni faktori iz životne sredine, poput zagađenja, mogu značajno uticati na promenu pola kod divljih ptica, što je do sada smatrano izuzetno retkom pojavom u ovoj životinjskoj grupi. Ovo istraživanje je obuhvatilo pet čestih australijskih vrsta ptica, uključujući kukabure, svrake i lori papagaje. Istraživači su utvrdili da oko šest odsto analiziranih jedinki ima hromozome jednog pola, ali reproduktivne organe koji su karakteristični za suprotni pol.
Dominik Potven, koautorka studije, istakla je da ovo nalazi ukazuju na to da određivanje pola kod divljih ptica nije strogo određeno rođenjem, već da može ostati promenljivo sve do odraslog doba. Ova saznanja su rezultat DNK analiza sprovedenih na gotovo 500 jedinki, čime su naučnici dobili uvid u neobične promene u razvoju ovih ptica.
Većina zabeleženih slučajeva promene pola odnosila se na genetski ženske ptice koje su razvile muške polne žlezde. Međutim, istraživači su takođe primetili i obrnuti slučaj kod jedne kukabure genetski muškog pola, kod koje su otkriveni veliki folikuli i proširen jajovod, što ukazuje na nedavnu proizvodnju jaja. Ovi slučajevi ukazuju na složenost reproduktivnog sistema ptica i na uticaj okruženja na njihov razvoj.
Promena pola je fenomen koji je već poznat kod određenih vrsta riba i reptila, dok se u kontekstu ptica i sisara smatralo veoma retkim. Ranija istraživanja su pokazala da faktori poput zagađenja ili povišene temperature mogu izazvati promene pola kod žaba, ali je ova pojava kod ptica do sada bila slabo istražena.
Uzrok promena pola kod divljih ptica još uvek nije precizno utvrđen. Istraživači sugerišu da bi prisustvo hemikalija koje remete hormonski sistem u prirodnim staništima moglo biti ključni faktor. Hemikalije iz industrijskih i poljoprivrednih izvora mogu se akumulirati u ekosistemima i uticati na razvoj i reproduktivne funkcije ptica.
Razumevanje uzroka i mehanizama koji dovode do promena pola kod ptica je od suštinskog značaja za očuvanje biodiverziteta i zaštitu ovih vrsta. Kako se prirodno stanište ptica menja usled ljudskih aktivnosti, važno je identifikovati i razumeti kako ove promene utiču na njihovu biologiju i ekologiju.
Potven je zaključila da je razumevanje kako i zašto dolazi do promene pola ključno za unapređenje tačnosti naučnih istraživanja o pticama. Ova saznanja mogu pomoći u razvoju strategija za očuvanje ptica i njihovih staništa, kao i za prevenciju potencijalno negativnih efekata koje zagađenje može imati na divlje životinje.
Ova studija predstavlja važan korak napred u razumevanju složenosti životnih ciklusa divljih ptica i ukazuje na potrebu za daljim istraživanjem uticaja životne sredine na njihove reproduktivne strategije. U svetlu klimatskih promena i sve većeg zagađenja, rezultati ovog istraživanja naglašavaju hitnost delovanja na očuvanju prirodnih staništa i zaštitu biodiverziteta u celini. Prikupljeni podaci pružaju osnovu za buduće studije koje će se baviti ovim pitanjem i doprinose razvoju strategija za očuvanje i zaštitu divljih ptica u Australiji i šire.
