U najnovijoj epizodi „Teške priče“ na Euronews Srbija, analitička trojka kolumnista, Muharem Bazdulj, Filip Rodić i Ivan Radovanović, bavila se kontroverzama oko dokumentarca „Sarajevo safari“ koji je emitovala Al Džazira Balkan. U razgovoru su se osvrnuli na optužbe hrvatskog novinara Domagoja Margetića da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, učestvovao u tzv. „snajperskom turizmu“ tokom rata u Sarajevu. Kolumnisti su jednoglasno istakli da ova priča nema čvrste dokaze u presudama Haškog tribunala niti u ozbiljnim istragama, te je ocenjeno da se radi o nastavku ratne propagande.
Ivan Radovanović je započeo diskusiju ukazujući na to da su prvi tragovi priče o dolasku Italijana na ratište u Bosni i Hercegovini zabeleženi u italijanskoj štampi. Ovi izveštaji su govorili o ljudima koji su se pridružili Hrvatima u Mostaru, a ne o „snajperskom turizmu“. Radovanović naglašava da su mnogi došli da pomognu, a ne da učestvuju u ubistvima. „Imali smo selebriti silovanja, sad imamo selebriti snajperiste, kao da ih nije bilo stvarno tokom tog rata“, rekao je Radovanović, dodajući kako je važno da se ne svede cela tragedija na nešto što liči na filmsku priču.
Filip Rodić se osvrnuo na biografiju Domagoja Margetića, ističući da je zanimljiva i kompleksna. Margetić se ranije bavio razotkrivanjem hrvatskih zločina nad Srbima, a u nekim slučajevima je sarađivao sa tužilaštvom u Srbiji. „Pre nego što je postao poznat po ovoj kontroverznoj priči, Margetić je potkazivao Srbe u Sisku, što dodatno komplikuje njegovu poziciju“, rekao je Rodić. Nakon sukoba sa Tuđmanom, Margetić je osnovao stranku hrvatskih branitelja, iako nikada nije bio na ratištu.
Muharem Bazdulj je istakao kako propaganda u ratu može biti tragikomična. „Ono što je mene čudno je da se ova priča pojavila više od 30 godina nakon Dejtona. Propaganda je čudo“, rekao je Bazdulj, podsećajući na slične primere iz prošlosti u kojima su se iznosile bizarne tvrdnje. On je naveo da je, u jednom članku, tvrdjeno da je među srpskim snajperistima bila Jasna Šekarić, olimpijska pobednica, što je bila insinuacija bez osnova.
Diskusija je obuhvatila i širu sliku propagande tokom rata, gde su se tvrdnje često temeljile na neproverenim informacijama. Rodić je dodao da su mnogi novinari tokom rata koristili senzacionalizam kako bi privukli pažnju, čime su dodatno podgrevali strahove i mržnju među narodima. „Sve to je dovelo do toga da se istina često gubi u moru dezinformacija“, zaključio je Rodić.
S obzirom na to da je ova tema i dalje vrlo osetljiva, kolumnisti su se složili da je važno pristupiti ovim pitanjima sa oprezom i odgovornošću. Propaganda iz prošlosti ostavlja dugotrajne posledice, a savremeni mediji imaju odgovornost da iznose istinu, čak i kada je ona teška ili nepopularna.
Ova epizoda „Teške priče“ pružila je dublji uvid u medijske manipulacije i način na koji se istina često preoblikuje u ratnim vremenima. Gosti su pozvali publiku da kritički razmatra informacije koje dobijaju i da ne pristaju na jednostavna objašnjenja složenih događaja iz prošlosti. Kao što su istakli, važno je da se ne zaboravi na stvarne žrtve rata i da se iz prošlih grešaka uči za budućnost.
