Protesti u Srbiji, koji su počeli u Vrbasu i Bačkoj Palanci, prošle nedelje su se proširili na druge gradove, donoseći sa sobom pirotehnička sredstva, sukobe sa policijom i saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) o broju povređenih i privedenih. Na kraju sedmice, broj povređenih policajaca premašio je 130, dok su oko 300 ljudi lišeni slobode. Podnete su stotine prekršajnih i krivičnih prijava, a identifikacija učesnika nasilnih događaja će se nastaviti u narednim danima.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, upozorio je da bi nasilje moglo da eskalira ukoliko država ne reaguje brzo i odlučno. U svom obraćanju tokom vikenda, najavio je snažne mere, iako konkretne informacije o tim merama još uvek nisu poznate. „U naredna tri ili četiri dana činiće vam se kao da smo se kao država sklonili i povukli. U jednom trenutku videćete svu odlučnost države Srbije. Iskoristićemo sve što nam je na raspolaganju da vratimo red, mir i poredak u našu zemlju“, rekao je Vučić.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vladan Petrov, u razgovoru za Euronews Srbija, naglasio je da neka dela demonstranata, poput napada na sudske i tužilačke prostorije, mogu biti kvalifikovana kao terorizam. On je istakao važnost hapšenja što većeg broja izgrednika kao preventivne mere. „Oni su ipak organizovani. Treba očekivati od države da odgovori na pitanje ko su pravi organizatori ovih nasilnih akata“, rekao je Petrov.
Petrov je takođe komentarisao da se vanredno stanje proglašava kada su iscrpljena sva zakonska sredstva za zaštitu javnog poretka, što, prema njegovom mišljenju, trenutno nije slučaj. „Procena o vanrednom stanju je u nadležnosti Narodne skupštine, a ukoliko ona nije u mogućnosti da se sastane, to čine predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade“, dodao je.
On je apelovao na političare i opoziciju da smanje retoriku kako bi se situacija smirila. „Nije ovo vreme za politiku, ovo je vreme za spas države i poretka“, rekao je, naglašavajući da je važno da svi organi rade sinhronizovano.
Kada je reč o hapšenju, Petrov je objasnio da samo sud može da odredi pritvor, dok se pre toga može odrediti zadržavanje. „Sud sudi po svakom konkretnom slučaju, i mora se uzeti u obzir kontekst situacije“, smatra on.
Komentarišući dešavanja na ulicama, Petrov je naglasio da ona više nemaju nikakve veze sa Ustavom zagarantovanom slobodom mirnog okupljanja. „Ustav kaže da je sloboda mirnog okupljanja zagarantovana u skladu sa zakonom, a zakon o javnom okupljanju određuje načine na koje se ta sloboda manifestuje“, objasnio je.
On je istakao da niko ne može ostati ravnodušan prema trenutnim dešavanjima, ukazujući na to da su protesti postali ozbiljna bezbednosna kriza u zemlji. „Ovo su najveće bezbednosne krize u Srbiji i osetljiviji smo na ono što se dešava“, rekao je.
S obzirom na trenutnu situaciju, očekuje se da će država preduzeti dodatne mere kako bi obnovila red i mir. Protesti su došli u trenutku kada je društvo već bilo napetosti zbog različitih socio-ekonomskih pitanja, a sada se čini da je situacija dostigla tačku usijanja.
U narednim danima, kako se očekuje, vlasti će morati da pronađu ravnotežu između očuvanja javnog reda i zaštite ljudskih prava, dok će građani pratiti kako se situacija razvija i da li će se najavljene mere zaista realizovati. Očekuje se da će se protesti nastaviti, dok se ne postignu odgovarajući odgovori na zahteve građana i dok se ne uspostavi stabilnost u društvu.
