Medis nagrada za medicinska istraživanja, jedno od najprestižnijih priznanja u oblasti medicine u regionu, ove godine ima dve finalistkinje iz Srbije. Među njima se nalazi i prof. dr Milica Bajčetić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja je nominovana za svoj izuzetan doprinos u oblasti kliničke farmakologije.
Prof. dr Bajčetić ističe da, iako ne može precizno da izmeri značaj nagrade, činjenica da se dodeljuje već 12 godina i okuplja vrhunske istraživače iz srednje i jugoistočne Evrope dovoljno govori o njenom ugledu. „Konkurencija je bila ozbiljna. U pitanju su vrlo kvalitetni radovi, a svi finalisti i nagrađeni dolaze sa prestižnih fakulteta. Lep je osećaj kada se naučni rad verifikuje i nagradi na ovakav način“, kaže ona.
Za razliku od uobičajenih prijava, profesorku Bajčetić su direktno kontaktirali iz Medisa, nakon što je predsednica žirija uočila njene radove objavljene na PubMedu. U prvom trenutku, priznaje, poruku je previdela. „U moru mejlova koje svakodnevno dobijam, prvi put sam to ignorisala, jer sam mislila da je reč o nekoj od sličnih aktivnosti. Međutim, ponovo su me kontaktirali i tada sam prihvatila nominaciju. Bilo je više od 300 prijavljenih, a samo 18 je ušlo u finale“, objašnjava ona.
Ulazak u finale za nju predstavlja lično priznanje. „Već sebe smatram seniorom, nisam više omladinka u tom smislu. Bila sam srećna što je neko prepoznao trud, rad i inovaciju i što je istraživanje ušlo u finale. To znači da je prepoznato kao nešto što vredi“, navodi profesorka.
Prema njenim rečima, kriterijumi za nominaciju su vrlo precizni – od renomea časopisa u kojem je rad objavljen, do značaja istraživanja za kliničku praksu i unapređenje zdravstvenog sistema. „Svi radovi su objavljeni u prestižnim časopisima, autori su već nagrađivani naučnici sa ozbiljnim istraživačkim opusom. To nisu istraživanja radi nauke, već radovi koji imaju konkretnu primenu – unapređuju terapijske i dijagnostičke procedure, ali i bazična znanja koja su važna za razvoj medicine“, ističe Bajčetić.
Inovacija za koju je nominovana predstavlja oralnu disperzibilnu mini tabletu veličine svega dva milimetra, koja se koristi u pedijatrijskoj farmakologiji. „Kada se stavi na jezik novorođenčeta ili malog deteta koje ne može da proguta klasičnu tabletu, ona se u roku od deset sekundi dezintegriše i resorbuje. Svako ko ima decu zna koliko je teško lečiti bolesno dete u najmlađem uzrastu, jer standardizovani farmaceutski oblici nisu prilagođeni tom uzrastu“, objašnjava ona.
Ovo je prvi farmaceutski oblik te vrste u svetu namenjen novorođenčadi i maloj deci. U okviru tog inovativnog oblika ispitan je lek Enalapril, koji se decenijama koristi u terapiji, ali sa nedovoljnim podacima o njegovoj farmakokinetici i farmakodinamici kod dece.
Prof. dr Bajčetić podseća na problem „off-label“ upotrebe lekova u pedijatriji. „Nakon talidomidske katastrofe 1960-ih, kada su se deca rađala bez ekstremiteta zbog uzimanja leka talidomid tokom trudnoće, uveden je rigorozan sistem licenciranja lekova. Međutim, klinička ispitivanja u pedijatriji su decenijama bila zabranjena, sve do 2007. godine u Evropskoj uniji“, naglašava ona.
Njihova studija potvrdila je kako se Enalapril ponaša kod dece sa srčanom slabošću izazvanom urođenim srčanim manama i dilatacionom kardiomiopatijom. Put od ideje do realizacije trajao je više od 15 godina, a projekat je finansiran kroz program Evropske komisije FP7, preteču današnjeg programa Horizon Europe.
Konkretan rad započet je 2013. godine, a finalizovan 2019. Mini tableta je prodata farmaceutskoj kući Proveka, a profesorka Bajčetić je inovaciju predstavila i na kongresu dečje kardiologije u Portu. Danas se ovaj lek koristi u nekoliko evropskih zemalja, a profesorka se nada da će uskoro biti dostupan i u Srbiji. „Velika je satisfakcija kada vidite da nešto što je počelo kao ideja zaista zaživi u praksi i pomogne najmlađim pacijentima“, zaključuje Bajčetić.
