Predrag Gaga Antonijević, poznati reditelj i autor mini-serije „Dara iz Jasenovca“, u intervjuu za Informer ističe važnost očuvanja kulture sećanja na srpske žrtve ustaških logora, gde je, prema njegovim rečima, stradalo više od 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Antonijević naglašava da je neophodno raditi na podsećanju na te žrtve, posebno u svetlu aktuelnih dešavanja u Hrvatskoj, gde su kontroverzni koncerti Marka Perkovića Tompsona postali simbol obeležavanja ustaškog pokreta.
Naime, Tompson će večeras održati koncert u Sinju povodom 30 godina od akcije „Oluja“, koja se često smatra zločinačkom. Antonijević smatra da ovakve manifestacije predstavljaju proslavu genocida nad Srbima i da se u Hrvatskoj jača neoustaški pokret. On ističe da je važno da se ne zaborave stradanja koja su Srbi pretrpeli, kao i da se suočimo s činjenicama o zločinima koji su počinjeni tokom rata.
„Mi Srbi smo podneli velike žrtve i nepravedno smo optuženi za mnoge stvari dok se zločini drugih prećutkuju“, kaže Antonijević. On kritikuje i domaće i strane pojedince koji propagiraju takozvane evropske vrednosti, dok istovremeno ignoriraju fašizam u Hrvatskoj.
U razgovoru se dotaknuo i ličnog stava prema Hrvatskoj, naglasivši da nikada više neće otići u tu zemlju. „Razumem Hrvata domoljuba, ali Srbin koji voli Hrvatsku više od svoje zemlje je hrvatski čmaroljub“, kaže on, izražavajući gađenje prema trenutnom mentalnom stanju hrvatskog naroda. Prema njegovim rečima, Hrvati ne mogu da se oslobode svoje prošlosti i jedina istorijska tačka na koju se pozivaju su zločini iz Jasenovca.
Antonijević je takođe istakao značaj serije „Dara iz Jasenovca“ kao sredstva za edukaciju mladih o srpskoj istoriji i žrtvama. On smatra da je kroz obrazovni sistem neophodno stalno podsećati na stradanja, kako bi buduće generacije razumele važnost očuvanja kulture sećanja.
U poslednjoj epizodi serije, koja će biti emitovana sutra, Antonijević planira da prikaže događaje iz 1991. godine, poznate kao Zadarska kristalna noć, kada je više od 2.000 Hrvata uništavalo imovinu Srba. Ovaj događaj, kako navodi, otkriva pravu prirodu pokreta za nezavisnu Hrvatsku, a on veruje da će posledice tih zločina jednog dana stići u obliku „bumeranga“.
Reditelj je primio nagradu opštine Čajetina za svoj doprinos kulturi i umetnosti, a naglasio je da će se truditi da nastavi sa radom na projektima koji promovišu istinu o srpskim žrtvama. „Dara iz Jasenovca“ je za njega više od filma; to je poziv na buđenje svesti o prošlosti i odgovornost prema budućim generacijama.
Gaga Antonijević je sa svojom izjavom o Hrvatu domoljubu i Srbinu hrvatskom čmaroljubu izazvao brojne reakcije, a njegov stav odražava duboke podele koje još uvek postoje između dva naroda. Njegova posvećenost očuvanju srpske istorije i identiteta, kao i kritika savremene hrvatske kulture, otvaraju važna pitanja o pomirenju i razumevanju u regionu.
U svetlu svežih događaja i rastuće tenzije, „Dara iz Jasenovca“ ostaje ključna tačka u razgovoru o prošlosti, identitetu i budućnosti srpskog naroda, kao i o potrebi za istinom i pravdom u društvu koje se i dalje bori s nasleđem rata.
