BEOGRAD – Površna upotreba veštačke inteligencije (AI) postaje sve veći problem, jer ljudi često ne razmišljaju o načinima na koje je koriste, upozoravaju stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija. Strahinja Dević i Zoran Marjanović, članovi Instituta za nuklearnu fiziku, ističu da je neophodno podići svest o potencijalnim opasnostima koje nosi nekontrolisana primena veštačke inteligencije.
Marjanović je u razgovoru za Tanjug naglasio da učestalo oslanjanje na AI može dovesti do gubitka osnovnih ljudskih sposobnosti. „Sve više se oslanjamo na tehnologiju, a sve manje koristimo svoje psihofizičke sposobnosti. To može dovesti do atrofije naših mentalnih kapaciteta“, naglasio je Marjanović.
Jedna od ključnih definicija inteligencije jeste sposobnost prilagođavanja, a veštačka inteligencija omogućava ljudima da se suoče sa fascinantnim mogućnostima. Međutim, problem koji se javlja jeste što ljudi koriste AI kao zamenu za svoje sposobnosti, što može rezultovati smanjenjem mentalne agilnosti. „Kada ne koristimo svoje sposobnosti, one postaju slabije i gube se“, dodao je Marjanović.
Stručnjaci takođe upozoravaju na rizike vezane za privatnost i bezbednost podataka. U svetu gde je tehnologija sveprisutan deo svakodnevnog života, ljudi često nesvesno dele lične podatke sa AI sistemima. „Važno je da budemo svesni šta delimo i kako to može uticati na našu privatnost,“ rekao je Dević. On je istakao da je neophodno razvijati etičke smernice za korišćenje veštačke inteligencije kako bi se obezbedila zaštita korisnika.
Osim toga, Marjanović je naglasio važnost obrazovanja i podizanja svesti o veštačkoj inteligenciji. „Ljudi moraju biti edukovani o prednostima i nedostacima AI, kako bi mogli da donesu informisane odluke o njenoj upotrebi“, rekao je on. U tom smislu, stručnjaci smatraju da bi obrazovanje trebalo da uključuje i praktične vežbe koje bi omogućile ljudima da razviju svoje veštine i sposobnosti, umesto da se oslanjaju isključivo na tehnologiju.
Marjanović je takođe ukazao na to da razvoj veštačke inteligencije ne može biti zaustavljen, ali da je ključno kako ćemo je koristiti. „Tehnologija sama po sebi nije loša, ali način na koji je koristimo može imati ozbiljne posledice“, dodao je. U tom smislu, važno je stvoriti balans između korišćenja tehnologije i očuvanja ljudskih sposobnosti.
U svetu gde je veštačka inteligencija sve prisutnija, od autonomnih vozila do personalizovanih preporuka na mreži, potreba za svesti o njenim implikacijama postaje sve očiglednija. Stručnjaci pozivaju na saradnju između institucija, obrazovnih ustanova i privatnog sektora kako bi se razvila etička pravila i smernice za korišćenje AI.
Pored toga, važno je naglasiti da bi razvoj veštačke inteligencije trebao biti usmeren ka poboljšanju kvaliteta života, a ne njegovom narušavanju. U tom smislu, Marjanović i Dević smatraju da je ključno uključiti što više ljudi u diskusiju o etici i upotrebi veštačke inteligencije, kako bi se osiguralo da ova tehnologija bude korišćena u pozitivnom svetlu.
Na kraju, važno je napomenuti da je veštačka inteligencija alat koji može doneti velike prednosti, ali samo ako se koristi na pravilan način. Stručnjaci upozoravaju da je odgovornost na svakom pojedincu da razmišlja o tome kako koristi ovu tehnologiju i kakve posledice to može imati na njegov život i društvo u celini. Samo kroz svesnu i odgovornu upotrebu veštačke inteligencije možemo osigurati da ona postane saveznik u napretku, a ne prepreka u razvoju ljudskih sposobnosti.
