DABLIN – Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekenti osudila je pretnju američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina za osam evropskih zemalja zbog spora oko Grenlanda, nazivajući to „potpuno neprihvatljivim i duboko žalosnim“. Mekenti je naglasila da mir i bezbednost zavise od poštovanja osnovnih principa Povelje UN i da ne može biti trajnog mira dok se ti principi ignorišu. Takođe je istakla da je budućnost Grenlanda pitanje koje treba da reše Danska i grenlandski narod, u skladu sa demokratskim principima i međunarodnim pravom.
Ona je dodala da poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država nije predmet pregovora, naglašavajući da je to osnovni princip međunarodnog prava koji čuva bezbednost svih zemalja. Irska je jasno stavila do znanja da se ovaj stav neće promeniti.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni označila je uvođenje carina kao „grešku“, naglašavajući da bi to bio loš potez. Prema njenim rečima, razgovarala je sa Trampom i jasno mu je stavila do znanja svoje mišljenje o tom pitanju. Tramp je juče najavio carine za Nemačku, Francusku i još šest evropskih zemalja, zbog nesaglasnosti o pitanju američkog preuzimanja Grenlanda, naglašavajući da će od 1. februara te zemlje biti suočene sa carinama od 10%.
Nemačko Udruženje mašinske industrije (VDMA) pozvalo je Evropsku komisiju da razmotri korišćenje „instrumenta protiv prinude“ kao odgovor na Trampovu pretnju. Ovaj instrument omogućava EU da uzvrati trećim zemljama koje vrše ekonomski pritisak na članice EU. Predsednik VDMA je istakao da bi popuštanje EU samo podstaklo Trampa na nove, apsurdne zahteve.
Bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, kritikovao je Trampove izjave o Grenlandu, upozoravajući da bi to moglo značiti „kraj svetskog poretka kakvog poznajemo“. On je ukazao na to da Tramp koristi jezik sličan onom koji koriste „gangsteri“ u Rusiji i Kini, što je zabrinjavajuće za međunarodnu zajednicu.
Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će u slučaju uvođenja carina zatražiti aktiviranje instrumenta EU za borbu protiv prinude. Ovaj instrument omogućava zamrzavanje pristupa evropskim tržištima ili blokiranje određenih investicija, a njegova primena zahteva odobrenje većine zemalja članica EU.
Holandija je upozorila da bi Trampove carine mogle da razbiju NATO. Komandant holandskih oružanih snaga je rekao da bi eskalacija tenzija između SAD i Evrope mogla imati ozbiljne posledice po transatlantske odnose. Vršilac dužnosti holandskog ministra spoljnih poslova je naveo da je kabinet u bliskom kontaktu sa Evropskom komisijom povodom odgovora na Trampov plan.
Vođa demokratske manjine u američkom Senatu, Čak Šumer, najavio je da će demokrate pokušati da blokiraju Trampove carine, smatrajući ih štetnima za ekonomiju i saveznike. Takođe, republikanski senatori su izrazili zabrinutost zbog carina, naglašavajući da one mogu odgurnuti saveznike od SAD.
Lideri evropskih zemalja su ocenili Trampov potez kao pogrešan i neprihvatljiv, najavljujući jedinstven odgovor. Britanski premijer Kir Starmer je rekao da je pretnja carinama greška, dok je Makron ponovio da je budućnost Grenlanda odluka koju treba doneti Danska i grenlandski narod.
U međuvremenu, lideri EU upozorili su da bi uvećane carine mogle potkopati transatlantske odnose, što bi moglo dovesti do daljih tenzija. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovili su da su teritorijalni integritet i suverenitet ključni principi međunarodnog prava.
Danas je zakazan hitan sastanak ambasadora EU u Briselu kako bi se razgovaralo o Trampovim najavama o carinama. Sastanak je organizovao Kipar, koji trenutno predsedava EU, a ambasadori 27 zemalja će razmatrati praktične mere za diskusiju na narednim ministarskim sastancima Saveta EU.
