Za 78 dana NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, prema različitim procenama, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi, među kojima je bilo 126-oro dece. Gotovo tri decenije kasnije, pitanje o štetnim posledicama bombardovanja po zdravlje ljudi ostaje otvoreno, iako mnogi ukazuju na postojanje tih posledica. U razgovoru za Euronews Srbija, onkolog Vladimir Kovčin analizirao je uticaj koji je upotreba osiromašenog uranijuma imala na porast malignih bolesti u Srbiji, kao i promene u statistici obolelih.
Statistika malignih bolesti u Srbiji je alarmantna. Godinu za godinom beleži se sve veći broj obolelih i umrlih. Prema rečima Kovčina, bombardovanje je sigurno uticalo na porast obolevanja, a najveći skok zabeležen je deset do petnaest godina nakon sukoba. „Svake godine imamo porast od pet do sedam procenata novih slučajeva karcinoma u odnosu na prethodnu godinu. Sličan trend se može primetiti i u drugim delovima sveta. Ipak, osiromašeni uranijum je samo jedan od faktora koji su doprineli povećanju broja obolelih,“ istakao je on.
Kovčin je objasnio da je osiromašeni uranijum težak metal sa poluraspadom od preko 4,5 milijardi godina, što znači da dugo ostaje na mestima gde je bačen. „Međutim, duže vreme poluraspada znači da oslobađa manju količinu zračenja,“ dodao je. On je istakao da je rizik od zračenja veći kod onih koji dugo borave na tim područjima, gde su zračenja kumulativna.
Jedan od ključnih problema u vezi sa osiromašenim uranijumom, kako navodi Kovčin, jeste što su tokom bombardovanja oslobođene čestice koje su ljudi udisali. „Ti ljudi koji su udisali te čestice su često obolevali,“ rekao je on. Međutim, on ukazuje na to da su drugi faktori možda imali još veći uticaj na porast malignih bolesti.
Prvi faktor koji je Kovčin istakao je stres izazvan bombardovanjem. „Konstantni stres koji su ljudi doživljavali tokom 78 dana bombardovanja negativno je uticao na njihov imunitet, što je dovelo do povećanja obolevanja,“ objasnio je on. Drugi faktor su direktne posledice bombardovanja na infrastrukturu, kao što su napadi na petrohemijske fabrike i trafo stanice. Ljudi koji su radili na uklanjanju štetnih materija nakon bombardovanja takođe su se suočili sa povećanim rizikom od karcinoma.
Kovčin je napomenuo da je vrhunac obolevanja zbog posledica bombardovanja prošao, ali da i dalje postoji zabrinjavajući trend rasta malignih bolesti u Srbiji, koji se ne može pripisati samo bombardovanju. „Postoji mnogo različitih faktora koji utiču na zdravlje stanovništva, a mi moramo da analiziramo sve aspekte kako bismo došli do pravih zaključaka,“ zaključio je Kovčin.
Onkolog je takođe naglasio važnost informisanja javnosti o ovim pitanjima i potrebu za daljim istraživanjima kako bi se bolje razumele posledice koje su proizašle iz bombardovanja. U trenutku kada se obeležava skoro tri decenije od sukoba, važno je nastaviti sa dijalogom o zdravlju i bezbednosti građana, kao i raditi na poboljšanju zdravstvene zaštite i prevencije bolesti.
U zaključku, razgovor sa onkologom Vladimirom Kovčinom osvetljava kompleksnu situaciju vezanu za zdravlje ljudi u Srbiji nakon bombardovanja, naglašavajući potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji uzima u obzir sve faktore koji mogu uticati na porast malignih bolesti. U svetlu ovih informacija, važno je nastaviti sa istraživanjem i razgovorom o ovim temama, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane.
