Raspuštanje školskih odbora i uvođenje privremenog organa upravljanja školom postalo je uobičajena praksa vlasti u Srbiji tokom protekle godine, što se tumači kao način obračuna sa nastavnicima i roditeljima koji se protive trenutnim politikama. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je dalje promene koje bi mogle dodatno promeniti strukturu školskih odbora, dajući veću moć predstavnicima lokalne samouprave.
Na januarskoj tematskoj sednici Vlade Srbije, Stanković je istakao da je cilj zakonskih izmena uspostavljanje „jasnih linija nadležnosti i odgovornosti“ kako bi se sprečila prethodna dešavanja u obrazovnom sistemu. On je naglasio potrebu za promenom strukture upravljanja školama, ističući da osnivač i glavni finansijer treba da imaju veći uticaj na rad škola.
U nedavnom intervjuu na televiziji B92, ministar je rekao da će upravljanje školama biti unapređeno, a uticaj eksternih faktora smanjen. Roditelji će imati savetodavnu ulogu, ali u manjoj meri nego do sada, dok će konačne odluke donositi oni koji su osnivači i finansijeri škola. Stanković je naglasio da će se jasno znati ko donosi odluke, čime se želi sprečiti „institucionalna i normativna konfuzija“.
Reakcije sindikata i prosvetnih radnika na ove najave su uglavnom negativne. Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, ocenjuje da se radi o nastavku represivne politike. On je primetio da su škole sa dobrom komunikacijom između roditelja i nastavnika često bile targetirane, ostajući bez direktora i organa upravljanja. Kokot smatra da se ovim potezima želi stvoriti sistem u kojem lokalna samouprava ima apsolutnu kontrolu, što bi moglo dovesti do autokratskog upravljanja školama.
Prema važećem zakonodavstvu, školski odbor čini devet članova, sa po tri predstavnika nastavnika, roditelja i lokalne samouprave. U prošlosti su se dešavali slučajevi gde je odbor bio formiran tako da podržava direktora bez pitanja, ali recentni događaji su pokazali da roditelji i nastavnici često deluju ujedinjeno, suprotstavljajući se članovima koje imenuje lokalna vlast.
Sindikati su se više puta zalagali za to da zaposleni imaju veću ulogu u školskim odborima, ali su njihovi zahtevi često odbijani. Prema rečima Snežane Romandić, predsednice Unije sindikata škola Beograda, sindikati su tražili izmene zakona, ali nisu dobili odgovore od Ministarstva prosvete. Ona se protivi smanjenju uticaja nastavnika, smatrajući da to vodi ka centralizaciji i birokratizaciji obrazovanja.
Takođe, Bojan Vučković, direktor 13. beogradske gimnazije, ukazuje na to da bi promena strukture školskog odbora imala značajan uticaj na rad direktora i škole u celini. On naglašava da bi prekomerna politička kontrola mogla otežati saradnju između roditelja i nastavnika, koji su do sada delovali u skladu sa zajedničkim interesima.
Kokot se pita kako će škola zadržati svoju autonomiju ako će predstavnici nastavničkog kolektiva biti svedeni na savetodavnu ulogu. On smatra da bi promene u strukturi školskih odbora obesmislile izbore predstavnika i smanjile motivaciju roditelja i nastavnika da učestvuju u odlučivanju.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definiše nadležnosti školskog odbora, uključujući donošenje statuta, finansijskih planova i izveštaja o radu. Kokot ističe da bi eventualne promene mogle dovesti do gubitka preostalih prava i sloboda u obrazovanju, što bi značilo da bi škola postala politička institucija pod kontrolom trenutne vlasti.
U zaključku, trenutne promene u strukturi školskih odbora izazivaju zabrinutost među prosvetnim radnicima i sindikatima, koji strahuju od gubitka autonomije i demokratije unutar obrazovnog sistema. Ove promene će se verovatno odraziti na način na koji se obrazovne institucije upravljaju u budućnosti, što postavlja pitanja o pravima i odgovornostima svih aktera u obrazovanju.
