Centar za Evropske politike je u martu 2023. godine sproveo istraživanje koje je pokazalo da 39,8 odsto građana Srbije podržava članstvo zemlje u Evropskoj uniji, dok se 33,8 odsto protivi. Oko 26,4 odsto ispitanika ima neutralan stav. Istraživanje je pokazalo da je podrška članstvu najizraženija među mladima, posebno osobama starosti između 18 i 29 godina, dok je najmanja među osobama starijim od 60 godina. Interesantno je da skoro četvrtina građana, tačnije 23,9 odsto, smatra da Srbija nikada neće postati članica EU, a 21,9 odsto ne može da donese stav o ovom pitanju. Samo 6,9 odsto ispitanika veruje da će Srbija ući u EU pre 2030. godine.
Osim toga, više od 40 odsto ispitanika veruje da su geopolitički i ekonomski interesi EU, kao što su litijum i sankcije Rusiji, važniji od demokratskog razvoja Srbije. Takođe, skoro polovina ispitanika misli da EU ne primenjuje ista pravila za sve zemlje kandidate. Šef Delegacije EU u Srbiji, Andreas fon Bekerat, ukazao je na potrebu za boljom komunikacijom Unije prema građanima Srbije, s obzirom na to da je nedavna anketa pokazala sumnju među građanima u prave motive EU za proširenje.
Politički analitičar Nikola Parun smatra da je stabilna podrška članstvu u EU iznenađujuća, s obzirom na kontinuiranu anti-EU propagandu prisutnu u medijima i među javnim ličnostima u Srbiji tokom poslednjih 35 godina. On ističe da EU ostaje najveći ekonomski partner Srbije, te da je značajan donator srpskim školama i bolnicama, uprkos negativnoj percepciji koju stvara propaganda. Parun pohvaljuje hrabrost onih koji se izjašnjavaju za članstvo u EU, uprkos pritiscima.
Natan Albahari, međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana, ukazuje na to da podrška članstvu ostaje na niskom nivou zbog politike vlasti predvođene Aleksandrom Vučićem. Prema njegovim rečima, građani su izloženi kampanji koja relativizuje EU, predstavljajući je samo kao izvor finansijske pomoći. Kada EU traži reforme, to se često doživljava kao mešanje u unutrašnje poslove Srbije. Albahari naglašava da odgovornost ne snosi samo vlast u Srbiji, već i neki evropski zvaničnici koji su tolerisali urušavanje demokratskih standarda.
Albahari takođe kritikuje metodologiju istraživanja, ističući da se često postavljaju binarna pitanja koja ne odražavaju nijanse stavova građana. Mnogi imaju rezerve prema određenim politikama EU, ali smatraju da je članstvo najbolji dugoročni interes Srbije. On veruje da bi podrška evropskim integracijama bila veća kada bi se pitanje postavilo u kontekstu izbora između evropskog puta i drugih geopolitičkih opcija.
Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta, primećuje da se podrška članstvu u EU povećala za oko 5 procenata u odnosu na prethodne godine. Prema njegovim rečima, građani ne vide skoru mogućnost ulaska u Uniju, a ukoliko bi bila postavljena jasna pravila i uslovi, mnogi bi bili motivisani da se bore za članstvo. Takođe, ukazuje na to da propaganda vlasti stvara zablude o ekonomskim odnosima Srbije sa drugim državama, poput Kine i Rusije, koje se predstavljaju kao pouzdaniji partneri od EU.
Kozma takođe ističe nedovoljnu kritičnost EU prema autoritarnom režimu u Srbiji, što je doprinelo apatiji među građanima koji podržavaju članstvo. On smatra da je nedavna promena pristupa EU prema vlastima u Srbiji rezultat građanskih protesta i aktivizma, što daje nadu da će se situacija poboljšati.
U zaključku, istraživanje Centra za Evropske politike ukazuje na kompleksnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi u vezi sa članstvom u EU, dok građani izražavaju različite stavove koji su oblikovani politikom, medijima i ličnim iskustvima. Odgovornost za budućnost evropskih integracija leži kako na domaćim vlastima, tako i na evropskim institucijama koje moraju jasno komunicirati svoje ciljeve i vrednosti.
