U četvrtak, 27. februara, u Hagu započinje postupak protiv bivšeg lidera tzv. OVK Hašima Tačija i još četvorice članova ove organizacije. Optuženi su Baškim Smakaj, Isnija Kiljaj, Fadilj Fazljiju i Hajredin Kuči, a svi se sumnjiče za ometanje pravde, kako je saopštila Specijalizovana veća Kosova. Uvodna izlaganja zakazana su za taj dan od 9 do 16.30 časova.
Optužnica, koja je potvrđena 29. novembra 2024. godine, a izmenjena 16. aprila 2025. godine, tvrdi da je od 12. aprila do 2. novembra 2023. godine Tači, tokom neprivilegovanih poseta pritvorskom objektu, prenosio poverljive informacije o svedocima tužilaštva drugima optuženima. U optužnici se navodi da je on naložio svojim saradnicima da utiču na svedočenja i dao im detaljna uputstva kako to da učine.
Tači je, prema optužnici, koordinisao svoje aktivnosti sa tri grupe lica, među kojima su Smakaj, Fazljiju i Kiljaj, kao i sa Kučijem, kako bi izvršili pritisak na svedoke u postupku koji se vodi protiv njega zbog ratnih zločina. Isni Kiljaj je uhapšen 2. novembra 2023. godine, a 15. maja 2025. godine privremeno je pušten na slobodu pod strogim uslovima. Nakon potvrđivanja optužnice, 5. i 6. decembra 2024. godine, još trojica optuženih su uhapšeni i prebačeni su u pritvorsku jedinicu Specijalizovanih veća.
Hašimu Tačiju je nalog za hapšenje uručen u pritvorskoj jedinici, dok je Hajredinu Kučiju uručen sudski nalog za njegovo prvo pojavljivanje pred sudom. Sva petorica optuženih su se izjasnila da nisu krivi. Isni Kiljaj je ponovo pušten na slobodu uz kauciju 10. decembra 2025. godine, dok su Baškim Smakaj i Fadilj Fazljiju pušteni uz kauciju 10. februara 2026. godine po odluci sudije pojedinca.
Nakon uvodnih izlaganja, tužilaštvo će početi sa izvođenjem dokaza. U Specijalizovanim većima u Hagu trenutno se vodi suđenje Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tužilaštvo je za njih zatražilo po 45 godina zatvora.
Tzv. OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, uključujući ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i nad Albancima koji nisu želeli da se pridruže ovoj organizaciji ili su im pomagali. Ovi postupci su izazvali velike tenzije u regionu i ostavili duboke ožiljke na društvo.
Suđenje u Hagu ima poseban značaj, jer se bavi temama koje su još uvek jako osetljive na Balkanu. Mnogi očekuju da će ovaj proces doprineti pravdi i pomirenju u regionu, ali i da će otvoriti nova pitanja o odgovornosti i pravdi za zločine počinjene tokom sukoba.
Prema izjavama analitičara, ovaj postupak može imati široke posledice na političku situaciju na Kosovu i u celoj regiji. U isto vreme, mnogi se nadaju da će suđenje doprineti procesu suočavanja s prošlošću i da će otvoriti put ka pomirenju.
Sve oči su uprte ka Hagu, gde će se razmatrati ne samo sudbina pojedinaca, već i pravda za mnoge žrtve sukoba. Suđenje je još jedna prilika da se istorija razjasni i da se odgovorni za zločine konačno privedu pravdi. U ovom kontekstu, suđenje protiv Tačija i drugih optuženih može predstavljati ključni korak ka pravdi i pomirenju na Balkanu.
