Prema novoj uredbi Vlade Srbije, planira se smanjenje ambalažnog otpada do 2029. godine, s ciljem reciklaže 90% PET i drugih boca za piće u naredne četiri godine. Ovaj ambiciozni plan zahteva uspostavljanje efikasnog sistema sakupljanja ambalaže, kao i saradnju sa trgovinskim lancima i obezbeđivanje dovoljnog broja reciklomata. U okviru ovog sistema, planira se uvođenje depozitnog modela, u kojem bi potrošači mogli da vraćaju ambalažu u prodavnice i dobijaju naknadu za to.
Igor Jezdimirović iz organizacije „Inženjeri zaštite životne sredine“ naglašava da je prilagođavanje depozitnog sistema ključno za Srbiju. Prema njegovim rečima, reciklomati predstavljaju jednu od najefikasnijih metoda za sakupljanje ambalaže. Građani bi mogli da odlože ambalažu koju više ne koriste i na taj način dobiju povrat novca. Jezdimirović podseća da su građani već upoznati sa konceptom kaucije, pojašnjavajući da se boca može „pozajmiti“ na određeno vreme, a nakon upotrebe vratiti uz povrat novca.
Ovaj sistem se već dugo vremena razmatra, ali je implementacija otežana. Jezdimirović ističe da je važno da svi učesnici u ovom procesu unaprede svoje ponašanje, što može biti izazovno. Ipak, on veruje da su građani spremni za promene, s obzirom na sveprisutnu ambalažu koja stvara probleme. Ipak, izražava zabrinutost da država možda još uvek odlaže proces zbog kompleksnosti upravljanja sistemom, uključujući transparentnost i odgovornost.
Jezdimirović takođe ukazuje na interesovanje građana za razvrstavanje otpada. Pominje akciju „zamena starog papira za sadnice“, gde su građani doneli značajne količine papira i kartona za reciklažu. Ipak, ističe da većina otpada i dalje završava na divljim deponijama, a trenutna reciklaža je ispod pet odsto. Ukupna reciklaža u Srbiji iznosi 17%, što ukazuje na značajan potencijal za poboljšanje, ali i na mnogo posla koji predstoji.
Osim toga, Jezdimirović naglašava da su požari na deponijama još jedan od problema sa kojima se Srbija suočava, jer su slučajevi izbijanja požara na deponijama česti. Kada je reč o motivaciji potrošača u Evropskoj uniji za reciklažu, objašnjava da je ona vrlo jednostavna. Depozitni sistem jasno definiše svrhu, a uklanjanje ambalaže uz povrat depozita brzo rešava problem.
Jezdimirović veruje da bi uvođenje depozitnog sistema moglo značajno poboljšati stanje u vezi sa ambalažnim otpadom u Srbiji. S obzirom na to da građani već pokazuju spremnost za promene u ponašanju, važno je da država preduzme konkretne korake ka uspostavljanju ovog sistema. U suprotnom, prevelike količine otpada će i dalje predstavljati izazov za životnu sredinu.
Uprkos svim izazovima, postoji svetla tačka u ovom procesu. Građani su pokazali interesovanje i spremnost da se uključe u reciklažu i razvrstavanje otpada. To može biti osnova na kojoj bi se mogla graditi efikasnija politika upravljanja otpadom u Srbiji. Jezdimirović zaključuje da je važno nastaviti s edukacijom i podizanjem svesti među građanima o značaju reciklaže, kako bi se stvorila održivija budućnost za sve.
U zaključku, Srbija se suočava s velikim izazovima kada je reč o ambalažnom otpadu, ali uz pravilan pristup i saradnju svih aktera, postoji mogućnost da se značajno poboljša situacija. Implementacija depozitnog sistema može biti ključni korak ka postizanju ciljeva reciklaže do 2029. godine, ali je neophodno da država preuzme odgovornost i liderstvo u ovom procesu.
