Tvrdnje Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije i lidera Socijaldemokratske stranke, da je trenutna vlast u Srbiji formirana u Moskvi u skladu sa ruskim i nemačkim interesima, izazvale su brojne reakcije. Tadić je u intervjuu za Radar istakao da je aktuelni režim jedini u istoriji Srbije koji je potpuno uspostavljen van zemlje, naglašavajući da je neslaganje oko kosovskog pitanja sa Angelom Merkel imalo značajan uticaj na izborni rezultat.
Stefan Janjić, poslanik stranke Srbija centar (SRCE), smatra da Tadićeva izjava nema jasne i proverljive dokaze. On ističe da legitimitet vlasti proizlazi iz izbora i volje građana, a ne iz neproverenih geopolitičkih procena. Janjić dodaje da je važno da javni nastupi političara budu zasnovani na činjenicama, a ne na pojednostavljenim interpretacijama.
Gordana Čomić, bivša članica DS i potpredsednica parlamenta, takođe se slaže da Tadićeve tvrdnje nisu potkrepljene dokazima. Ona ih vidi kao dosetku pogodnu za spletkarenje u medijima, umesto kao osnovu za dijalog o proverljivim činjenicama. Vladan Glišić, predsednik Narodne mreže, ukazuje na to da se interesi Rusije i Nemačke teško mogu poklopiti, posebno imajući u vidu sukob koji je započeo 2014. godine zbog Krima i Donbasa. On naglašava da, da je Tadićeva tvrdnja tačna, vlast bi već tada pala, a da je Vučić nakon tog događaja proglašen liderom Balkana.
Profesor Ratko Ristić se, s druge strane, ne slaže sa Tadićem, tvrdeći da je trenutna vlast nastala u Briselu, Davosu i Londonu, u interesu atlantista. On navodi da su odnosi sa Moskvom više kozmetički i da su političke odluke vlasti dovele do konfuzije u Srbiji. S druge strane, Rastislav Dinić, poslanik Zeleno levog fronta, smatra da je naprednjački režim uživao podršku i Putina i Merkelove, ali da je sada ta podrška slabila.
Dinić se seća kako je Putinov režim Vučiću pritekao u pomoć u kriznim momentima, uključujući kontroverzne eksperimente u Srbiji. Miloš Parandilović, poslanik Novog lica Srbije, ukazuje na to da je Vučićev režim pokazao vazalski odnos prema velikim silama, ispunjavajući njihove zahteve, dok su interesi građana Srbije zanemareni. On zaključuje da je trenutna vlast najveći neprijatelj opstanka države Srbije.
Ova debata ukazuje na duboke političke podele u Srbiji, gde se retorika o stranim uticajima koristi kao alat u unutrašnjim političkim obračunima. Dok jedni smatraju da je aktuelna vlast rezultat stranih interesa, drugi naglašavaju da je legitimitet vlasti zasnovan na izborima i volji građana. U svakom slučaju, situacija u Srbiji ostaje složena, a politička scena obeležena jakim retorikama i rivalstvima.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da političke ocene, poput Tadićevih, često služe kao povod za dalju polarizaciju društva. Umesto da se fokusiraju na dijalog i pronalaženje rešenja za aktuelne probleme, političari se često oslanjaju na retoriku koja može dodatno zakomplikovati odnose unutar zemlje. Kao rezultat toga, nezadovoljstvo građana raste, a poverenje u institucije i političke stranke opada.
U narednim mesecima, Srbija će se suočiti sa brojnim izazovima, uključujući ekonomsku situaciju, odnose sa susedima i evropske integracije. Kako će se politička scena razvijati i da li će se nastaviti trend polarizacije ili će se otvoriti prostor za konstruktivan dijalog, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – trenutne tenzije i optužbe neće nestati bez ozbiljne političke refleksije i spremnosti na saradnju svih aktera na domaćoj sceni.
