Srbija se u poslednjim godinama suočava sa ozbiljnim izazovima u poljoprivredi, uprkos rekordnim budžetskim izdvajanjima za ovaj sektor. Dok su iznosi izdvajanja za poljoprivredu porasli na 7,1 odsto ukupnog državnog budžeta, stručnjaci upozoravaju da je potrebna sistemska rešenja, a ne privremene mere koje samo ublažavaju trenutne probleme.
Iako je Srbija nekada bila poznata kao poljoprivredna zemlja, negativni trendovi u ovom sektoru nastavljaju se iz godine u godinu. U 2022. godini, budžetska izdvajanja za poljoprivredu iznosila su čak 7,5 odsto, dok je ministar finansija Siniša Mali istakao da je budžet za 2023. godinu iznosio 147,5 milijardi dinara, u poređenju sa samo 40 milijardi dinara u 2012. godini. Ove brojke postavljaju pitanje zašto, uprkos povećanim izdvajanjima, poljoprivreda beleži stagnaciju i nazadovanje.
Trenutni problemi su različiti i kompleksni. Proizvođači mleka su u znak protesta blokirali ulice i prosipali mleko zbog viškova na tržištu i niskih otkupnih cena. Pored mlekarstva, i drugi sektor, uključujući stočare i proizvođače povrća, suočava se sa sličnim izazovima. Poljoprivrednici se žale na kašnjenje isplate subvencija, probleme sa raspodelom i kartelsko ponašanje trgovinskih lanaca.
Klimatske promene dodatno otežavaju situaciju. Poljoprivrednici se bore sa mrazevima, olujama i sušama, dok su afrička kuga i druge bolesti naštetile stočnom fondu. Prema poslednjem popisu, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je za 10 odsto u odnosu na 2018. godinu, a prosečna starost nosilaca gazdinstava je 60 godina, što ukazuje na to da mladi ljudi ne vide selo kao atraktivno mesto za život.
Pored toga, statistika pokazuje značajan pad stočnog fonda. U Srbiji je trenutno 725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, i 22.022.439 živine. Broj svinja opao je za 30,7 odsto u poređenju sa 2018. godinom, dok su druge kategorije takođe zabeležile pad. Prošle godine, prinosi žitarica su bili problematični, posebno kukuruza, dok su voćnjaci, kao što su maline, pretrpeli velike gubitke usled vremenskih nepogoda.
U pogledu navodnjavanja, samo 8,3 odsto poljoprivrednog zemljišta je bilo navodnjavano, a protivgradni sistemi su nedovoljni i često neefikasni. Mnogi manji proizvođači ne mogu priuštiti ulaganja u potrebne infrastrukturne projekte zbog niskih prihoda i gubitaka.
Pored svih ovih problema, postoji i duboko nepoverenje poljoprivrednika prema vlastima. Iako su održani sastanci između poljoprivrednih udruženja i predstavnika Ministarstva poljoprivrede, rešenja su često izostajala. Poljoprivrednici su više puta blokirali ulice, ali su tražene mere često bile samo privremene.
Iako budžetska izdvajanja za poljoprivredu rastu, srpska poljoprivreda se suočava sa dubokim strukturnim problemima koji prevazilaze pitanje visine subvencija. Potrebna su jasna dugoročna rešenja i strategije koje će omogućiti modernizaciju i oživljavanje sela, kao i stvaranje povoljnijih uslova za mlade generacije da se vrate poljoprivredi.
U svetlu svih ovih izazova, jasno je da srpska poljoprivreda zahteva hitnu pažnju i sistemska rešenja kako bi se obezbedila održivost i prosperitet ovog važnog sektora.
