Republički geodetski zavod (RGZ) je 27. januara na svom sajtu objavio da su „otvorena vrata katastra za građane“. Ova vest je iznenadila mnoge, s obzirom na to da je upravo ovo rukovodstvo RGZ-a zatvorilo ta vrata za građane u oktobru 2023. godine, koristeći kao izgovor reformu digitalizacije procedura pred katastrom. Od tada su vrata RGZ-a bila otvorena samo za profesionalne korisnike, kojima je sam zavod dodelio status.
Građani su mogli da komuniciraju sa RGZ-om isključivo preko advokata ili geodeta, što je dodatno opteretilo njihove finansije i izazvalo ogorčenje prema ovoj instituciji. Ovo nezadovoljstvo je pogoršano i decenijskim nerešavanjem starih predmeta od strane RGZ-a. Iako se rukovodstvo RGZ-a hvalilo digitalizacijom prostornih podataka, koja je finansirana kreditima od Svetske banke, građani su ostali bez adekvatne usluge i pristupa katastru.
U izbornoj godini, očigledno je neko procenio da bi građanima mnogo više značilo da imaju pristup svom vlasništvu preko katastra nego digitalizacija podataka. Postavlja se pitanje da li je ova odluka rezultat direktive sa vrha države da se građanima „otvore vrata katastra“? Takođe, ubrzanje legalizacije, koje je godinama čekalo, sada se sprovodi po hitnom postupku, što dodatno podstiče sumnje u iskrenost namera vlasti.
Ipak, teško je očekivati da će dobitak na ovom polju biti značajan u narednih devet meseci. U tom vremenskom okviru, ni najjači timovi ne bi mogli da reše probleme sa katastrom i legalizacijom, a posebno ne bi mogli da ispune očekivanja svih građana. Osobe koje sada „otvaraju vrata“ su iste one koje su decenijama u RGZ-u ne uspele da reše zahteve po starim ispravama.
Legalizaciju će sprovoditi oni koji su u prethodnih deset godina bili nesposobni da ozakone imovinu građana. Ako RGZ ne ispuni svoja obećanja, građani će biti bez rešenja, dok će vlast moći da okrivi tu instituciju i njeno rukovodstvo. Parola RGZ-a da je „upis u katastar tehnički, a ne pravni postupak“ u potpunosti omalovažava pravnu profesiju i napada ustavni poredak.
Uprava RGZ-a je, koristeći moć dodele statusa profesionalnog korisnika, javno ocenjivala stručnost advokata, što izaziva revolt među pravnicima. Stručnost advokata ne može se procenjivati od strane službenika koji nisu pravnici. Ova situacija naglašava ozbiljnost problema sa pravnim sistemom i katastrom.
Katastar je ključna javna knjiga za građane, jer se upisom u nju stiču prava na nepokretnosti. Proces upisa je regulisan zakonom i stoga je pravni postupak. Kada je katastar prešao pod upravu RGZ-a, taj postupak je postao deo upravnog postupka, koji takođe spada u pravne postupke. Nažalost, rukovodstvo RGZ-a negira ovu činjenicu.
RGZ kao državni organ Srbije je obavezan da donosi akte u skladu sa zakonom, a Ustav propisuje mogućnost preispitivanja zakonitosti upravnih akata. Međutim, RGZ se u poslednje vreme ponaša kao da je izuzet od ovih obaveza, predlažući promene zakona koje bi omogućile upis u katastar bez donošenja rešenja.
Takođe, RGZ je uveo proceduru preliminarne odluke koja može da odloži postupak dok se ne ispune zahtevi katastra, što de facto uskraćuje pravo na sudsku zaštitu. Ovakve izmene zakona, koje su u suprotnosti sa ustavnim pravima građana, dovode do dodatne komplikacije u postupku upisa.
Digitalizacija postupka upisa u katastar započela je usvajanjem Zakona o postupku upisa u katastar u maju 2018. godine, koji je, između ostalog, predvideo elektronsko podnošenje zahteva. Međutim, RGZ nikada nije omogućio građanima da koriste ovu opciju, ostavljajući je samo profesionalnim korisnicima. U praksi, RGZ je često odbijao da postupi po aktima koji nisu sadržavali određene informacije, čime su građani izloženi riziku gubitka prava.
Ukratko, RGZ se suočava sa ozbiljnim kritikama zbog svog načina rada i odnosa prema građanima. Ova situacija zahteva hitnu reformu i promene kako bi se obezbedila pravna sigurnost i efikasna usluga za sve građane.
