Fosilizovani zubi stari između 2,6 i 2,8 miliona godina, otkriveni tokom arheološkog projekta u severoistočnoj Etiopiji, sugerišu da su u tom području u isto vreme živele dve različite vrste hominina, odnosno ljudskih predaka. Ovo otkriće, koje je objavljeno u časopisu Nature, može ukazivati na postojanje do sada nepoznate vrste.
Između 2018. i 2020. godine pronađeno je deset zuba koji pripadaju rodu Australopithecus, dok tri zuba otkrivena 2015. godine pripadaju rodu Homo, uključujući i modernog čoveka (Homo sapiens). Ova koegzistencija vrsta je zapanjujuća, jer je ranije verovano da je rod Homo nastao nakon Australopithecusa, a ne da su ove vrste živele u isto vreme. Australopithecus je hoda uspravno, ali je imao manji mozak, dok je rod Homo poznat po većim mozgovima, što se tradicionalno smatralo evolutivnim napretkom.
Kej Rid, koautor studije i profesor emeritus na Državnom univerzitetu u Arizoni, ističe da ovo otkriće menja tradicionalno razumevanje ljudske evolucije. „Evolucija nije linearna, već predstavlja grmasto stablo sa različitim granama i vrstama koje su koegzistirale“, navodi Rid. Ova nova saznanja otvaraju vrata za nova istraživanja i razumevanje složenosti ljudske evolucije.
Od 2002. godine, Rid je ko-direktor Ledi-Geraru istraživačkog projekta, koji se fokusira na ranu evoluciju roda Homo. Tim je ranije otkrio najstariju poznatu vilicu roda Homo, staru 2,8 miliona godina. Istraživači su takođe tražili dokaze o Australopithecus afarensisu, koji se prvi put pojavljuje pre 3,9 miliona godina, ali su tragovi nestali nakon 2,95 miliona godina, što ukazuje na izumiranje te vrste pre pojave roda Homo.
Vrsta Australopithecus afarensis je najpoznatija po fosilizovanim ostacima „Lusi“, otkrivenim 1974. godine. Lusi, visoka oko jednog metra, imala je lice nalik majmunu i mozak veličine jedne trećine ljudskog, što ukazuje na mešavinu ljudskih i majmunskih osobina. Nova otkrića, posebno zubi pronađeni između 2018. i 2020. godine, nisu se poklapala sa poznatim vrstama, što sugeriše da bi mogli pripadati do sada nepoznatoj vrsti Australopithecusa.
Zubi su pronađeni u regionu Afar, koji je ključan za istraživače ljudske evolucije zbog brojnih dobro očuvanih fosila i najranijih kamenih alata. Ova oblast je seizmološki aktivna, a tektonske ploče se razdvajaju, otkrivajući starije slojeve sedimenta koji osvetljavaju gotovo pet miliona godina evolucije. Iako su zubi Australopithecusa datirani na 2,63 miliona godina, tim je oprezan u vezi sa identifikacijom vrste dok ne prikupi više podataka i dodatnih fosila.
Brajan Vilmoar, glavni autor studije, naglašava važnost pronalaženja dodatnih fosila kako bi se razumele razlike između Australopithecusa i Homo. On ističe da su zubi pronađeni u Afaru izgledali slično vrsti afarensis, ali su pokazivali karakteristike koje ranije nisu primećene kod drugih vrsta.
Nova studija je značajna jer pruža uvid u period od 3 do 2 miliona godina, koji je često bio misteriozan u istraživanjima ljudske evolucije. Dr Stefani Melilo, paleoantropološkinja, naglašava da su strukturni baseni na površini Zemlje ključni za razumevanje evolucije, jer prikupljaju slojeve sedimenta bolje od okolnog terena.
Dok istraživači nastavljaju sa radom u Afaru, nadaju se da će pronaći još fosila koji će pomoći u razumevanju kako su se ove dve vrste koegzistirale i delile resurse. S obzirom na to da je evolucija složena, nova otkrića će zasigurno doprineti razumevanju naše prošlosti i evolucije.
