Za samo dva dana istraživanja uz reku Savu, u Posavskom kantonu Bosne i Hercegovine, arheolozi su otkrili dosad nezabeležen broj bipiramidalnih ingota, retkih poluproizvoda u obradi gvožđa, za koje se veruje da su stari više od 2.000 godina. Ovi ingoti, koji su do sada bili retko pronađeni, predstavljaju značajan doprinos razumevanju istorije ovog regiona i njegovog mesta u evropskoj trgovini tokom antičkog doba.
Ranije su stručnjaci retko uspevali da nađu tako stare bipiramidalne gvozdene ingote, a lokalitet u Posavini do sada je najbogatiji izvor ovih artefakata u celoj Evropi. Ova otkrića su privukla pažnju mnogih svetskih medija, uključujući i Arkeonews, koji su izvestili o značaju ovog mesta.
Zasluge za otkriće u velikoj meri pripadaju Peru Matkiću, lokalnom entuzijasti koji je, prepoznajući važnost pronađenih fragmenata, pažljivo sakupio dokaze i poslao ih stručnjacima u Vinkovcima. Njegova inicijativa je dovela do brzog angažovanja profesionalnih arheologa koji su uočili potencijal ovog lokaliteta. Tim stručnjaka predvode Krunoslav Zubčić, podvodni arheolog iz Hrvatskog restauratorskog zavoda u Zagrebu, i Nikica Spudić iz Hrvatske gorske službe spašavanja u Karlovcu. Njihova ekspertiza je ključna za detaljno iskopavanje i analizu ovog izuzetnog nalaza.
Profesor Jozo Jezerčić, direktor Muzeja Franjevačkog samostana Tolisa Vrata Bosne, objašnjava da ingoti predstavljaju karakterističan prelazni period između Letenske kulture i rimskog doba, datirajući iz 1. ili 2. veka pre nove ere. On ukazuje na to da bi ovi ingoti mogli sugerisati da je njihov tovar, najverovatnije prevožen rekom, potonuo u Savi usled oluje ili sukoba, ostavljajući teške ingote na dnu reke sve do danas.
Kako bi se obezbedila precizna dokumentacija, nalazište je prvo mapirano i obeleženo fiksnim tačkama. Primenom fotogrametrije izrađen je 3D model i detaljan topografski plan. Svaki predmet je pažljivo izvađen iz korita reke, stavljen u destilovanu vodu radi očuvanja i zatim poslat na dalju konzervaciju. Zubčić naglašava da „prava uzbuđenja tek počinju“, ističući da hemijska analiza može otkriti poreklo metala, koje bi moglo biti iz drevnih rudnika, pružajući uvid u trgovačke puteve koji su povezivali Bosansku Posavinu sa centralnom Evropom pre dolaska Rimljana.
Stručnjaci veruju da bi ovo otkriće moglo da promeni istorijsko shvatanje uloge Bosanske Posavine, pozicionirajući je kao važan centar trgovine i ekonomskih aktivnosti u antičkom dobu, daleko značajniji nego što se ranije mislilo. Još jedan važan aspekt ovog istraživanja je međunarodna saradnja koja je već uspostavljena. Jezerčić navodi da „priča o ovim misterioznim ingotima tek počinje“ i da se radi na dugoročnom, međunarodnom poduhvatu koji bi mogao da promeni razumevanje trgovine u praistoriji i rimskom periodu širom Evrope.
Ova otkrića predstavljaju ne samo važan doprinos arheološkim saznanjima, već i potencijalno otvaraju nove puteve za istraživanje istorije trgovine i ekonomskih interakcija u regionu, koji su do sada bili nedovoljno istraženi. Sa svakim novim otkrićem, Bosanska Posavina se pozicionira kao ključna tačka u razumevanju evropske istorije, što može značajno obogatiti znanje o antičkom dobu i njegovim trgovinskim vezama.
U svetlu ovih otkrića, očekuje se da će dalja istraživanja doneti nova saznanja o načinu života, trgovini i ekonomiji tog vremena, kao i o ulozi lokaliteta u širem kontekstu evropske istorije.
