Novi mandatar za sastav vlade u Prištini postavljen je Glauk Konjufca, član pokreta Samoopredeljenje. Predsednica privremenih organa, Vjosa Osmani, poverila mu je mandat nakon što ga je Generalni savet njegove stranke izabrao za ovu poziciju. Konjufca je odmah nakon preuzimanja mandata izrazio nadu da će dobiti podršku opozicije kako bi se izbegli vanredni izbori, ali je naglasio da ne želi da formira koaliciju sa njima.
S druge strane, sve albanske parlamentarne stranke su saopštile da neće glasati za bilo kog člana Pokreta Samoopredeljenje, navodeći da Kurtijeva stranka, na čijem čelu je Aljbin Kurti, nema potrebnu većinu, što je bio slučaj i pre deset dana. Osmani tvrdi da deluje u skladu sa ustavom i da je njena obaveza da učini sve što je u njenoj moći kako bi izbegla izbore. Međutim, ostaje neizvesno da li novi mandatar Konjufca ima potrebnu skupštinsku većinu, koju nije imao ni Kurti, pre manje od nedelju dana.
Osmani je pojasnila da se u ustavu ne traže garancije već verovatnoće, te da je na njoj da se uveri da li vlast može da formira novu vladu. Izjavila je da su je Konjufca i njegovi saradnici uverili da imaju potrebne glasove, ali je istakla da će konačnu reč imati ostale stranke u parlamentu. Opozicija, međutim, kao i mnogi analitičari, sumnjaju u mogućnost da bilo koja stranka, uključujući Samoopredeljenje, može da dobije potrebnih 61 glas za formiranje vlade.
Ljumir Abdižiku iz Demokratskog saveza Kosova kritikovao je poteze vlade, pitajući se zašto se nastavljaju političke igre bez minimuma dostojanstva. On je ukazao na dugotrajne odgode koje samo produbljuju krizu u zemlji. Abdižiku se takođe zapitao da li je ostanak na vlasti bez legitimiteta nova politička vrednost generacije koja bi trebala doneti nadu.
Neki eksperti smatraju da je Osmani samo ispunila želju Aljbinu Kurtiju postavljanjem Konjufce za mandatara. Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta ističe da bi bivše opozicione stranke mogle da obezbede dokaze o podršci od najmanje 61 poslanika, što bi moglo značiti da su izbori jedini izlaz iz trenutne situacije.
U međuvremenu, Konjufca je jasno stavio do znanja da ne planira da traži koalicione sporazume, već da želi da formira novu vladu kako bi izbegao vanredne izbore. Njegov cilj je olakšati proces usvajanja budžeta za 2026. godinu i obezbediti stabilnost u zemlji. Ukoliko nova vlada ne bude izabrana do 20. novembra, Osmani će biti primorana da raspiše izbore koji se moraju održati u roku od 40 dana.
Konjufca je naglasio važnost pronalaženja rešenja koje bi bilo u najboljem interesu Kosova i istakao da će raditi na saradnji sa parlamentarnim strankama. Njegov pristup ukazuje na pokušaj izbegavanja političkih kriza koje su obeležile prethodni mandat. Međutim, bez podrške opozicije i drugih stranaka, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati i da li će Konjufca uspeti da obezbedi potrebnu većinu za formiranje vlade.
U ovoj političkoj igri, budućnost Kosova i njegovih građana ostaje neizvesna, a pritisak na nove lidere raste. Dok se pregovori nastavljaju, politička scena u Prištini i dalje je napeta, sa mogućim posledicama koje bi mogle uticati na stabilnost i razvoj zemlje.
