U Srbiji se postavlja pitanje o sudbini opozicije nakon nedavnih lokalnih izbora u Negotinu, Mionici i Sečnju. Da li će studentski protesti primorati stranke na strateško ujedinjavanje? Hoće li predstojeći parlamentarni izbori, koje predsednik Aleksandar Vučić najavljuje za 2026. godinu, postati referendum o spoljno-političkom kursu zemlje? Ova i druga pitanja razmatrali su politikolog Ognjen Gogić i profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić.
Prema njihovim rečima, opozicija je i dalje duboko fragmentisana, a ključna tema predstojeće kampanje biće odnos prema Rusiji, Naftnoj industriji Srbije (NIS) i zapadnim sankcijama. Ignorisanje ovih pitanja može dovesti do „izbora koji ne rešavaju krizu“.
Bojan Vranić upozorava da bi pojedinačni izlazak opozicionih stranaka na izbore mogao biti poguban. „Suočavamo se sa fragmentacijom opozicije, i ako stranke i pokreti idu sami, šanse da pređu magičnih tri odsto su prilično mršave“, ističe Vranić. Ipak, primećuje da se situacija menja na terenu, navodeći primere strateške saradnje među opozicijom, kao što je utapanje Pokreta za preokret u Stranku slobode i pravde i saradnja između Zeleno-levog fronta i PSG-a.
Ovi procesi, prema Gogiću, pokreću studenti. „Ono što možda Vučić nije uspeo da postigne u prethodnih deset godina, studenti sada uspevaju“, kaže Vranić. On podseća na postojanje opozicionih glasova među biračima, ali naglašava da sistem raspodele mandata kažnjava rascepe, što može dovesti do gubitka glasova i jačanja vlasti, najverovatnije SNS-a.
Ognjen Gogić smatra da će kriza oko NIS-a i širi spoljno-politički kontekst dominirati predstojećim izborima, umesto klasičnih pitanja o izbornoj atmosferi ili ličnom odnosu prema Vučiću. „Izbori će biti prilika da se odredi spoljno-politički kurs zemlje“, naglašava Gogić. On upozorava da je ignorisanje ove teme politička neodgovornost.
„Svako ko bude išao mimo toga biće ignorant“, dodaje Gogić, ističući da je trenutna situacija dovela zemlju u geopolitički procep. On savetuje studentima da dobro razmisle pre nego što traže vanredne izbore, jer bi nova vlast morala da se suoči sa ozbiljnim pitanjima.
Dilema „partije ili pokreti“ koju je pokrenuo programski direktor Demostata Zoran Panović, Gogić vidi kao prevaziđeno pitanje. „Svet se menja, i kao što društvene mreže menjaju medije, tako i pokreti menjaju političku scenu“, objašnjava Gogić, naglašavajući da se političke stranke moraju prilagoditi novim okolnostima.
Vranić se slaže da je rešenje u jasnom opredeljivanju društva. „Svaka stranka, pokret, mediji i društvene mreže treba da se izjasne o svojim stavovima. Možda bismo tako mogli da dobijemo nacionalni konsenzus“, smatra Vranić. On takođe upozorava na opasnost od „parohijalne“ političke kulture i naglašava potrebu za stalnim radom na terenu.
Na kraju, obojica se slažu da je potrebno da opozicija pronađe način da se organizuje i angažuje birače, kako bi se stvorile šanse za smenu vlasti. „Kada se izbori završe, ne smete zaboraviti na birače. Morate stalno raditi na kampanji“, zaključuje Vranić.
U svetlu ovih razmatranja, predstojeći izbori u Srbiji biće izazovni, sa brojnim pitanjima koja se tiču ne samo unutrašnjih politika, već i spoljnih odnosa, što može značajno oblikovati političku scenu u narednim godinama.
