Šef-dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc iznenada je preminuo u 54. godini u Univerzitetskoj bolnici u nemačkom gradu Esenu. Ova tužna vest šokirala je njegove kolege u Srbiji, ali i širom Evrope. Felc je tokom osam godina dirigovao orkestrom Beogradske filharmonije, kao i više od deset godina filharmonijom u Dortmundu.
Smrt Gabrijela Felca predstavlja nenadoknadiv gubitak, ne samo za srpsku klasičnu muzičku kulturu, već i za celokupnu evropsku scenu, ističe Jelena Milašinović, predstavnica Beogradske filharmonije za odnose s javnošću. Ona naglašava da su svi ostali zatečeni i da će se teško oporaviti od ovog gubitka. „Gabrijel Felc nije bio samo šef-dirigent Beogradske filharmonije – on je bio naš veliki prijatelj, drug i pravi lider. Svaki koncert koji smo izvodili zajedno predstavljao je poseban život koji smo zajedno proživeli, a to su prepoznavali i naši posetioci“, kaže Milašinović. Mnogi članovi orkestra su se okupili da se upišu u knjigu žalosti povodom njegove smrti.
Felc je, iz poštovanja prema srpskoj kulturi, odmah po preuzimanju uloge šef-dirigenta Beogradske filharmonije počeo da uči srpski jezik. „To nije bio samo gest, već dubinsko poštovanje koje je pokazao prema kolegama i celokupnoj zemlji u kojoj je delovao“, dodaje Milašinović.
Jedan od najznačajnijih projekata koji je Felc realizovao bio je „Beethoven Marathon“, gde je zbratimio Dortmundu i Beogradsku filharmoniju. Tokom ovog događaja, orkestri su zajednički izvodili svih devet simfonija velikog kompozitora u jednom danu, kako u Dortmundu, tako i u Novom Sadu, u okviru manifestacije „Prestonica kulture“. „Na taj način je poslata snažna evropska poruka o humanizmu i ujedinjenosti čovečanstva kroz muziku“, naglašava Milašinović.
Felc je bio poznat po svojoj posvećenosti i radu, a njegova podrška bila je od izuzetne važnosti, naročito nakon iznenadne smrti tadašnjeg direktora Filharmonije Ivana Tasovca. „Osam godina smo imali veoma intenzivan odnos sa osobom koja je apsolutno sve davala orkestru. Njegova ostavština je večna“, kaže Milašinović. U trenutku kada su čuli vest o njegovoj smrti, članovi orkestra su odmah počeli da se prisećaju nezaboravnih trenutaka provedenih sa njim. „Svaki koncert sa Gabrijelom imao je ono nešto posebno“, zaključuje ona.
Prema rečima Milašinović, Felc je bio ne samo veliki dirigent, već i veliki čovek. Njegova sposobnost da pripremi programe i vodi tim bila je izvanredna. „Uloga šef-dirigenta je najbliža ulozi trenera koji vodi tim. On se brine o timu i uvek je tu za njih u psihološkom smislu. To poverenje koje je uspostavio je izuzetno važno“, dodaje ona.
Felc će ostati upamćen ne samo po svojim umetničkim dostignućima, već i po ljudskoj dimenziji koju je unosio u svoj rad. Njegova strast prema muzici i posvećenost orkestru stvorili su atmosferu zajedništva koja je obeležila njegov mandat u Beogradskoj filharmoniji. „Svaki koncert je bio prilika da se stvore nezaboravne uspomene, a njegovo vođstvo je bilo ključ za uspeh koji smo postigli“, zaključuje Milašinović.
Ova vest o smrti Gabrijela Felca ostavlja dubok trag u srcima svih koji su imali priliku da rade s njim. Njegova muzika će živeti, a sećanje na njega će ostati zauvek u srcima njegovih kolega i ljubitelja klasične muzike.
