Pravoslavni vernici danas obeležavaju drugi dan Božića, poznat kao Sabor Presvete Bogorodice. Ovaj praznik, prema rečima sveštenika Vladimira Radovića, podseća na značaj Majke Hristove i nastavak božićne radosti. Radović ističe da Božić ne završava 7. januara, već traje nekoliko dana, uz liturgije i mogućnost pričešća za vernike koji su se pripremali postom.
„Danas proslavljamo Sabor Presvete Bogorodice, kada se molitveno i praznično sećamo Majke koja je donela Boga mladenca Hrista“, naglašava Radović, dodajući da božićni praznici ne prestaju sa 7. januarom. On podseća da već sutradan, trećeg dana Božića, proslavljamo Svetog arhiđakona Stefana, prvog mučenika, koji je svojim stradanjem označio početak hrišćanskog mučeništva.
Prema njegovim rečima, Božić je praznik koji traje više dana i pruža priliku vernicima da se aktivnije uključe u liturgijski život Crkve. „Božić se ne završava Božićem, već se nastavlja naredna tri dana. To je izuzetna prilika da se, naročito u ovim zimskim danima, čovek umiri i posveti Gospodu“, dodaje on.
U prethodnim danima, na društvenim mrežama pojavila se informacija da je moguće pričestiti se drugog dana Božića, što Radović potvrđuje. „Normalno je da smo se skoro 40 dana pripremali postom za Hristovo rođenje i učešće u svetoj liturgiji. Praznik se nastavlja i svi koji su se pripremali treba da pristupe svetoj tajni pričešća i ponesu u sebi blagodat Boga živoga“, objašnjava sveštenik.
On podseća da se sveta liturgija danas služi od devet časova u Hramu Svete Petke na Čukarici, kao i u svim beogradskim hramovima. „Liturgija počinje u devet časova i pozivam vernike da dođu, jer se Božić i dalje proslavlja“, poručuje Radović.
Govoreći o malom Božiću, koji se u narodu često povezuje sa odlaskom na groblja i sećanjem na preminule, Radović naglašava da suština praznika pre svega leži u liturgijskom aspektu. „Idemo ka prazniku Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog. U toj tajni obrezanja se sećamo krštenja, kao i svih onih koji su rođeni, koji se rađaju i koji će se roditi“, objašnjava sveštenik.
Ipak, dodaje da je sećanje na pretke duboko ukorenjeno u narodnoj tradiciji. „Poučno je da se sećamo onih zbog kojih smo došli na ovaj svet – roditelja, rodbine, učitelja, prijatelja. Prvo njih treba da se setimo u molitvi na svetoj liturgiji“, naglašava Radović.
Ovaj dan i praznični period pružaju priliku vernicima da se okupe i zajednički proslave ovaj značajan događaj u njihovim životima. U vreme kada se naglašava važnost zajedništva i porodice, Sabor Presvete Bogorodice predstavlja momenat kada se vernici podsećaju na duhovne vrednosti i povezanost sa svojim nasleđem.
Božić i njegovi dani, uključujući Sabor Presvete Bogorodice, ne samo da obeležavaju rođenje Hrista, već i jačaju zajednicu kroz molitve, liturgije i međusobnu podršku. Pripreme za ovaj period, koje su uključivale post, doprinose duhovnoj obnovi i jačanju vere među vernicima.
Tokom ovog prazničnog perioda, posebno se naglašava važnost molitve, sećanja na preminule i očuvanje tradicije koja se prenosi sa generacije na generaciju. U tom svetlu, Božić ne predstavlja samo individualni događaj, već kolektivni doživljaj koji obogaćuje i jača zajednicu.
S obzirom na sve ove aspekte, Sabor Presvete Bogorodice je prilika ne samo za slavlje, već i za dublje razumevanje i promišljanje o duhovnim vrednostima koje ovaj praznik nosi. Verujući u važnost tradicije, zajednice i sećanja, pravoslavni vernici nastavljaju da proslavljaju Božić i sve njegove dane sa radošću i pobožnošću.
