Bivši vojni policajac Dejan Gojković, koji je u vreme izvršenja krivičnih dela imao 36 godina, suočava se sa ozbiljnim optužbama za četiri silovanja i tri pokušaja silovanja koja su se dogodila na Mostarskoj petlji u Beogradu između 2010. i 2013. godine. Njegove mete bile su žene svih uzrasta, uključujući i maloletnice, što dodatno pojačava težinu njegovih dela.
Gojković je, prema svedočenjima, koristio sličnu metodu napada. Naime, dočekivao je žene na autobuskom stajalištu i, kada bi odabrao svoj cilj, pratio ih do mračnih mesta poput stepeništa ili zabačenih prolaza. Tokom napada uvek je imao nož, koji bi koristio da zastraši žrtvu, upozoravajući je da bude tiha. Nažalost, mnoge od njegovih žrtava nisu uspele da vide njegovo lice, ali je DNK koji je ostavio na jednoj od njih bio ključni dokaz koji je pomogao policiji da ga identifikuje.
Jedna od žrtava, koja je svedočila na suđenju, ispričala je kako je uspela da se spasi tako što je počela da vrišti, što je napadača primoralo da je pusti, verovatno iz straha da ne bude otkriven. Policija je, nakon što je prikupila dovoljno dokaza, uspela da ga uhvati zahvaljujući hrabrosti beogradskih policajki koje su se odjenule u civilnu odeću i postavile zasjedu na Mostarskoj petlji.
U noći kada je uhvaćen, inspektorka Biljana Petrov je primetila Gojkovića. Opisala je da su čekale satima, budno prateći stepenište koje je koristio za napade. Kada ga je ugledala, zaboravila je na hladnoću i sneg, fokusirajući se samo na to da ga ne pusti da pobegne. Policajci su uspeli da ga uhvate na tramvajskoj stanici, gde mu je postavila pitanje o njegovim dokumentima. Gojković je hladnokrvno izjavio da je vojni policajac, negirajući bilo kakvu povezanost sa napadima, ali su inspektori odmah prepoznali da je on njihov osumnjičeni.
Nakon hapšenja, tim policajaca je bio presrećan jer su konačno uspeli da reše slučaj koji ih je mučio godinama. Iako su se suočili sa izazovima tokom istrage, njihova upornost i pažljivo planiranje na kraju su se isplatili.
Međutim, razvoj situacije doživeo je šokantan obrat kada je Apelacioni sud u Beogradu smanjio Gojkovićevu kaznu sa 18 na 12 godina zatvora, što je izazvalo ogorčenje u javnosti. Odluka suda bila je obrazložena time da je prvostepeni sud pravilno utvrdio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, ali da je izrečena kazna bila stroža nego što je neophodno. Sud je takođe naveo da je kazna od 12 godina „adekvatna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice“.
Prema prvim informacijama, Gojković je ove godine pokušavao da dobije uslovni otpust, ali su njegovi zahtevi višekratno odbijeni. Ova situacija postavlja pitanje o pravdi i zaštiti žrtava, kao i o tome kako pravosudni sistem reaguje na teške zločine poput silovanja.
S obzirom na ozbiljnost njegovih dela i uticaj koji su imali na žrtve, smanjenje kazne izazvalo je veliku zabrinutost među aktivistima za prava žena i onima koji se bore protiv nasilja. Mnogi se pitaju da li je pravni sistem dovoljno ozbiljno shvatio težinu ovih zločina, posebno kada su u pitanju žrtve koje su pretrpele neizmernu patnju. Ovaj slučaj ostavlja otvorenim mnoga pitanja o pravdi i sigurnosti žena u društvu.
