Slavna „Pijana lađa“ Save Šumanovića predvodiće plovidbu kroz prvu polovinu umetnosti 20. veka, zastupljenu u baštini Muzeja savremene umetnosti (MSUB). Ova izložba, koja nosi naziv „Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900-1945“, otvara vrata novoj stalnoj postavci koja će prikazati bogatu kolekciju od gotovo 9.000 umetničkih dela, povodom jubileja od 60 godina postojanja MSUB.
Pre nego što posetioci zakorače u izložbeni prostor, kustoski tim, na čelu sa Mišelom Blanušom, Žaklinom Ratković i Rajkom Bošković, otkrio je detalje izložbe. Na izložbi će biti predstavljeni radovi koji su decenijama bili van javnog vida. Odsustvo stalne postavke u muzeju bio je rezultat desetogodišnje obnove zdanja, koja je započela izložbom „Sekvence“ 2019. godine, a fokusirala se na istorijsku avangardu i neoavangardne pokrete, dok je rani modernizam bio manje zastupljen.
Direktorka MSUB, Maja Kolarić, ističe da je stalna postavka ključna za identitet muzeja, dodajući da će zgrada biti podeljena na deo za kolekciju i prostor za tematske izložbe. Prilikom dolaska u muzej, većina kolekcije je bila izmeštena zbog rekonstrukcije, a tim je morao da napravi detaljan plan vraćanja dela u muzejske depoe. Ovo je omogućilo da se pristupi reviziji i detaljnom popisu svih radova, koji su se pokazali u dobrom stanju.
Ceo proces bio je zahtevan i izazovan, ali je završen u nekoliko zbirki, omogućavajući muzeju da pređe na interpretaciju i prikazivanje bogatog nasleđa. Kolarićeva objašnjava da će kolekcija biti predstavljena u tri etape kroz tri izložbe koje će se smenjivati na svake godinu i po. Prva izložba obrađuje dela iz prve polovine 20. veka, dok će sledeće obuhvatiti period od 1950. do kraja 20. veka, a završna će se fokusirati na radove posle 2000. godine.
Izložba „Prekretnice ka modernosti“ ne pristupa kolekciji kao zatvorenom poglavlju prošlosti, već kao živom arhivskom materijalu koji osvetljava političke, kulturne i istorijske uslove koji su oblikovali umetnost tog vremena. Umetnost iz prve polovine 20. veka karakterišu modernizacija, ratovi i krize koje su uticale na stvaranje umetničkih dela.
Tokom trajanja izložbe, biće organizovani naučni skupovi i simpozijumi, na koje će biti pozvani stručnjaci iz regiona. Kolarićeva ističe da muzeji čuvaju zajedničku prošlost i nasleđe, a da je saradnja u istraživanju ključna za unapređenje odnosa između zemalja. Izložba će biti podeljena u četiri veće izložbene celine, uključujući „Rađanja moderne“, „Vreme eksperimenta“, „Realizmi, između realnog i nadrealnog“ i „Podeljenosti i krize“.
Skulpture će se preplitati sa slikarskom postavkom, predstavljajući dominantne umetničke figure određenih perioda, kao što su Živojin Lukić, Risto Stijović i Frano Kršinić. U okviru tema biće istraživani različiti fenomeni i stilovi koji su se razvijali paralelno, što je simptomatično za umetnost tog doba.
U okviru postavke biće posebno istaknuti ključni autori poput Petra Dobrovića, Ljubomira Ivanovića i Nadežde Petrović, čija dela predstavljaju remek-dela srpske umetnosti. Prikazivanje različitih stilova i pravaca umetnosti tokom dvadesetih godina takođe će biti deo izložbe, uključujući nadrealizam i magijski realizam, kao i poetsko-intimno slikarstvo koje je stvarano u to vreme.
U završnici, izložba će obuhvatiti dela koja su oblikovala umetničku scenu, dajući posetiocima priliku da istraže bogatstvo srpske umetnosti iz perioda 1900-1945. godine, čime se obeležava značajan trenutak u istoriji Muzeja savremene umetnosti.
