Astronomi su napravili značajno otkriće novog kvazimeseca u blizini Zemlje, koji se neprimećen nalazi u orbiti naše planete već oko 60 godina. Ovaj mali svemirski objekat, nazvan 2025 PN7, pripada grupi asteroida koji su bliski Zemlji i za jedan obilazak Sunca potrebna mu je godina dana.
Kvazimeseci se razlikuju od privremenih „mini-meseca“, kao što je objekat 2024 PT5, koji je tokom 2024. godine kružio oko Zemlje dva meseca. Astronomi su smatrali da je ovaj mini-mesečev deo zapravo deo Mesečevog materijala. Otkriće 2025 PN7 predstavlja samo jedan od nekoliko kvazimeseca u blizini Zemlje, među kojima je i Kamoaleva, koja je tema kineske misije Tianwen-2, lansirane u maju. Ova misija planira da prikupi uzorke tog asteroida i vrati ih na Zemlju 2027. godine.
Opservatorija Pan-STARRS, smeštena na vulkanu Haleakala na Havajima, zabeležila je 2025 PN7 29. avgusta. Podaci iz arhiva su pokazali da ovaj objekat već decenijama kruži u orbiti sličnoj Zemljinoj. Karlos de la Fuente Markos, istraživač sa Fakulteta matematičkih nauka na Univerzitetu Komplutense u Madridu, ističe da se kvazimesec „krio“ od astronoma toliko dugo zbog svog malog i slabog sjaja. Njegov članak o ovom svemirskom telu objavljen je 2. septembra u časopisu „Research Notes of the American Astronomical Society“.
Prema Markosovim rečima, 2025 PN7 dolazi na udaljenost od oko 299.000 kilometara od Zemlje prilikom najbližeg prolaska, dok je prosečna udaljenost slična onoj Meseca, koja iznosi 384.400 kilometara. „Može se otkriti postojećim teleskopima samo kada nam priđe dovoljno blizu, kao što je to bilo ovaj leto. Prozor vidljivosti je retka i kratka prilika. Ovaj objekat je izazovan za posmatranje“, dodaje Markos.
Proučavanje kvazimeseca može otkriti mnogo o našem delu svemira. Markos naglašava da Sunčev sistem sadrži mnoga iznenađenja, a postojanje 2025 PN7 sugeriše da možda ne postoji donja granica za veličinu kvazisatellita. Astronomi još uvek pokušavaju da procene veličinu ovog kvazimeseca. Prema nekim procenama, prečnik bi mogao biti oko 30 metara, ali postoji mogućnost da bude i samo 19 metara.
2025 PN7 je najmanji poznati kvazimesec koji je prolazio pored Zemlje. Tokom vremena, on prelazi iz kružne orbite u obliku potkovice, sličnu orbiti Kamoaleve, i može se udaljiti čak 297 miliona kilometara od Zemlje. Očekuje se da će ostati u trenutnoj bliskoj orbiti još oko 60 godina, pre nego što ga Sunčeva gravitacija ponovo povuče dalje od nas.
Iako njegovo sastav još uvek nije poznat, Markos smatra da je gotovo sigurno reč o prirodnom, kamenom objektu. Postoje slični objekti, poput starih satelita ili delova raketa, koji se mogu naći u sličnim orbitama, ali obično je moguće razlikovati prirodne (asteroide) od veštačkih (satelita) prema načinu na koji se njihove orbite razvijaju u kratkom periodu.
Iako se 2025 PN7 može smatrati delom Meseca, potrebni su dodatni podaci da bi se ovo potvrdilo. Markos veruje da je ovaj kvazimesec potekao iz takozvane Arđunske populacije asteroida, koja je dobila ime po junaku iz indijskog epa „Mahabharata“. Ova populacija nije jasno definisana kao glavni asteroidni pojas između Marsa i Jupitera, već se sastoji od grupe malih svemirskih stena koje imaju orbite slične Zemljinoj.
Uprkos tome što kvazimeseci i mini-meseci mogu prići našoj planeti, obično ne predstavljaju opasnost od udara. Očekuje se da će misije koje istražuju kvazimesce, poput misije Tianwen-2 za Kamo’oalewu, moći da otkriju pravo poreklo i istoriju ovih intrigantnih svemirskih tela, kao i otvoriti nove mogućnosti za istraživanje. Markos ističe da su ovi asteroidi relativno lako dostupni za bespilotne misije, što ih čini idealnim za testiranje tehnologija planetarnog istraživanja uz razumne troškove.
